Војска Југославије спремно је дочекала почетак бомбардовања 1999. године. Јединице су распоређене на терену а касарне и складишта испражњени због чега су бомбе углавном падале на празне циљеве. У принципу, циљеви су били предвидиви и због тога што је наша војска извукла поуке из НАТО бомбардовања положаја и инфраструктуре Војске Републике Српске.

У ноћи између четвртка 25. и петка 26. марта у рејону аеродрома Лађевци испаљено је 20 пројектила, од тога десет пројектила погодило је рејон аеродрома а два су пала у атар села Цветке. У хируршким салама краљевачке болнице радило се као на траци. На ортопедији у једном тренутку није имало места за све, присећао се Милан Вуковић. Од повреда које је задобио у Лађевцима, четири године се борио да поново стане на своје ноге.

- Све су то трауме за људе, за цивиле, за породице. Наравно, хришћански је опростити, али због покољења наших, због деце наше, не смемо да заборавимо - истакао је Милан Вуковић.

Од поднева па до вечерњих сати истог дана, преко 20 пута је бомбардована касарна у Пећи, која ће, до краја агресије, бити главна мета у овом граду НАТО авијације.

Бомбардовање околине Лесковца, страдало око 500 објеката.

Погођена је и кућа Радослава Арнаутовића из Катрге, на срећу без жртава а један неексплодирани пројектил пао је у рејон села Отроци.

БОНУС ВИДЕО: