Јелена Карлеуша огласила се на свом Инстаграму по први пут и открила шта је доживела од стране својих комшија, 24. марта 1999. године, пред почетак бомбардовања.

Певачица се данас, на годишњицу почетка НАТО агресије на нашу земљу, огласила на свом Инстаграму и открила шта се заправо десило тог кобног дана. 

- Да ли се сећате где сте били 24. марта 1999. године, у тренутку када је почело бомбардовање? - започела је она и наставила:

- Мајка ме је звала из студија и рекла да им слушаоци јављају да већ падају бомбе. Рекла ми је да одмах изађем из зграде и кренем у склониште. Сећам се, обукла сам у том тренутку најскупље и најлепше што сам имала, а то је био бели, дугачки капут од кашмира, који ми је набавила Рушка Јакић. Ако сруше зграду, бар њега да спасим и сишла са 7. спрата где сам живела - почела је Јелена.

Фото: Инстаграм принтскрин/karleusastar

 

 

 Певачица је затим отркила шта су комшије урадиле када су је угледале испред зграде. 

- Испред моје зграде у Париске комуне било је на стотине људи и сви су заћутали када су ме угледали. Ћутке сам кренула кроз масу не знам ни ја где. Прво су сви ћутали, а онда су почели први узвици, а онда и скандирање к**во, к**во и готова каријера. Један комшија ми се чак унео у лице и питао ме: "Коме ћеш сад да певаш?" Имала сам 20 година и није ми било јасно зашто ме мрзе и да ли то бомбе падају само на мене кад су тако срећни што нећу моћи да певам? Док сам високо подигнуте главе пролазила кроз масу, неко ме је гађао у леђа нечим што је оставило велику, масну флеку по сред белог капута. Сви су се смејали. Застала сам, али се нисам окренула, и наставила даље, док ми је срце лупало од страха. Тај страх нису видели. На крају зграде улица је завијала и наишао је такси. Угледала сам моју маму. Ушла сам у такси и отишле код пријатеља. Никад јој нисам испричала за инцидент - написала је Јелена.

БОНУС ВИДЕО:

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".