За куму Ане Ћурчић породица је све што има и за њу представља велики понос: 

- Поносна сам на то што сам девојка деведестих, студирала сам , завршавала школе, бавила се спортом и манекенством, у најтеже време у Србији када је било јако тешко преживети. Изградила сам се у једну озбиљну жену, завршила успешно факултет, уписала Правни па га напустила, касније други који сам сама финансирала, изгурала породицу, одгојила двоје сјајних момака који су ИТ-евци, обојица су на факултету, то је нешто на шта сам поносна. Што се тиче мог живота нема неких посебних ствари што бих обрисала, мислим да је свако искуство била само школа, значи никад пораз само лекција - рекла је Милена Качавенда за "Курир", па открила које је њено занимање.

Милена је открила да ли је она некада претрпела неки вид насиља.

- Иако сам живела са жестоким момком и са многима се дружила, ја никада нисам доживела насиље. Никада, мој супруг је био противник и велики заштитник жена, противник насиља, ако је неко трпео насиље, онда је то био он у мом случају, због моје галаме када полудим. Жена као жена, а ја га лично никада нисам тако доживела, и не знам одакле толики порив у мени, можда из прошлог живота, да толико мрзим злостављаче како жена, тако и деце па чак и мушкараца, јер мислим да и они нису поштеђена категорија, посебно их има у геј популацији на шта бих се ја осврнула, што због људи који не подржавају њихову оријентацију, што је мени сулудо у 21. веку, ја подржавам све те групације, здушно ћу се борити против тога и опет кажем, иако никада нисам доживела лично насиље, увек сам била борац, увек скакала на улици када видим тучу између мушкараца и жене, током мојих 47 година.

Иако се развела, Милена и даље верује у ону праву љубав: 

- Ево овако, мој брак је био моје лично велико разочарење, када је прекинут јер сам градила нешто 27 година, онда знате када Вам неко сруши снешка, онда се питате где сам био шта сам радио и слично. Прошла сам једну кризу психолошку, након распада породице, остала сам да живим сама са децом. Међутим прошло је време, одболовала сам, за развод брака кажу да је једна мала смрт, коју ја могу да потпишем својом крвљу. Шта могу да кажем апропо тога, да ли верујем у љубав, да ја верујем у љубав, верујем да свако ко не живи у квалитетном браку има право да потражи неку особу која ће да је воли и подржава. Није лако наћи партнера, али је тешко наћи партнера поред којег ћете бити срећни. Ја искрено верујем у љубав. Пример сам живи тога, да је могуће. И када гледам Анин пример, да ја сам сигурна да ће она наћи неког партнера који ће је ушушкати у свом загрљају и надокнадити све оно што је она пропустила као жена немоћна да се сама извуче из загрљаја злостављача.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: