Глумом је почео да се бави са 17 година, а из родног Никшића упутио се на студије на Цетиње, где је у студентском дому, у како је знао да каже "најсмрдљивијој соби" целог дома, провео најлепше дане своје младости. Након тога се запутио у Београд, а морао је да се бави разним стварима и да се сналази како би преживео.

Говорило се да је продавао новине како би преживео.

- Тако је, и није ме било срамота да то радим. Знао сам да је тај новац који сам зарадио много поштенији него да сам га стекао на други начин. Трудим се да помогнем младим глумцима. Немам ту врсту сујете, волим младе и талентоване људе. Лично сам то доживљавао од неких дивних људи у мом животу који су ми такође помогли. Милан Караџић, Јагош Марковић, Боро Стјепановић, Светозар Цветковић, који ме је позвао да дођем у Атеље. Тада сам добио оспице од среће када ме је позвао да радим представу. дивни људи су ми изнајмили стан у Маршала Бирјузова и купили су ми кашике, тањире, све оно што треба за домаћинство тада, јер нисам могао себи да приуштим. Бескрајно сам им захвалан - започео је Андрија.

Фото: репринт ТВ Новости

 

 

- Био сам изразито гладан и то ми је много помогло у животу. Захваљујући тим ситуацијама данас много знам боље да ценим одређене ствари у животу. Храна успорава мозак. Један од најтежих тренутака била ми је мамина дијализа и после је имала трансплантацију бубрега. То је мени лично био један од најтужнијих, најтежих тренутка у животу. Међутим, она је то победила. Сада је у све у најбољем реду. Отац ми је преминуо и то је исто јако тежак период за мене, али опет морао сам да идем даље - закључио је Милошевић.

(Блиц)

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".