Љујић је убијен, а Никола Скерлић (26) је лакше повређен те новембарске вечери 2000. године око 22.40 часова, на углу Булевара Михајла Пупина и Улице Милентија Поповића у Новом Београду, у непосредној близини бензинске пумпе "Дејтон".

На њих је, док су били у црном "пежоу 406", из "аудија 80" у покрету пуцао званично непознати нападач. Љујић је зауставио аутомобил пред семафором и тада је из возила у коме су биле три особе, запуцано из "хеклера". Убица је прво хице испалио кроз задње стакло, а потом и кроз десне прозоре. На жртве је испаљено око 20 метака калибра 9 мм.

После злочина нападачи су у пуној брзини скренули у Улицу Милентија Поповића и кренули ка ауто-путу, одакле им се губи сваки траг.

Скерлић је колима Хитне помоћи превезен у Ургентни центар где му је указана лекарска помоћ јер је у пуцњави задобио лакше повреде од рикошетирања метака.

Аутомобил "ауди 80" из кога су пуцали нападачи је украден. Провером регистарских таблица на колима утврђено је да су и оне украдене, као и да не припадају "аудију 80".

Нападачи на Љујића никад нису откривени, али готово сви верују да је то било дело "земунског клана".

Фото: МУП

 

Верује се да су у колима били Владимир Милисављевић (Влада Будала) и браћа Симовић, да су подстрекивачи били вође "земунаца" Душан Спасојевић и Миле Луковић, а да су у организацији учествовали Миладин Сувајџић (Ђура Мутави), Душан Крсмановић, Душан и Саша Петровић.

Дејан Миленковић Багзи је рекао да је Љујић убијен јер Спасојевић није могао да га држи под контролом:

"Љујић је наводно хтео да убије Душана постављањем бомбе под ауто. То му је пренео Слободан Нешковић Кобац. Онда је Душан рекао да Љујића треба да убију Влада Милисављевић (Влада Будала) и Милош Симовић и тако је и било. Цела наша екипа је претходно учествовала у праћењу Љујића, као што смо увек радили".

Фото: МУП

 

Љујић је био добро познат београдској полицији јер је био осуђиван због почињених кривичних дела. Неколико пута је, пре овог кобног, био на мети нападача.

Из КПЗ Сремска Митровица је изашао годину дана пре смрти, а казну од 18 месеци је издржао због кривичног дела које је починио 10-ак година раније. Љујићево име се везује и за револверашки обрачун у једном београдском кафићу 1992. године, када су усмрћена два младића.

У кафићу "Даца" код Центра "Сава" на Новом Београду 1996. године рањен је у десну ногу. Љујић је неколико година провео у Чешкој где је средином деведесетих због пљачке био у затвору две године.

Љујић је био нераздвојни друг Горана Марјановића (Гоксија Бомбаша).

(Курир)

БОНУС ГАЛЕРИЈА: Земунски клан

 

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".