Весна, 36 година млађа Марковићева супруга, прославила је јуче свој 31. рођендан и то је био повод да њен отац, који живи у Шапцу, као и њене сестре по оцу, коначно упознају зета и малену Јону, коју су Весна и Пеђа добили 17. августа ове године. Пресрећна Весна је с поносом објавила фотографије са рођендана.
- Моја прошлогодишња рођенданска жеља је остварена. Држимо је у рукама. Захвална за све. Хвала свима на честиткама - објавила је Весна на Фејсбуку испод фотографија на којој су она, Пеђа и беба са њеним оцем.
Међутим, мало ко зна да су ове фотографије и овај дан донели Весни двоструку срећу и славље - осим рођендана, прославила је и Пеђино упознавање са њеним оцем и сестрама и то после скоро седам година њиховог брака. Веснина породица није била баш најсрећнија што се она тог 26. децембра 2015, када је имала свега 24 године, удала за Пеђу који је имао равно 60 година.
Фото: Инстаграм/принтскрин/Gdja.Markovic
Ипак, како у животу све легне, тако је и ово дошло на своје место, те су пресрећни Марковићи са својом мезимицом ишли у Шабац и породица је, коначно, била на окупу.
Љубавна прича овог пара била је необична од самог почетка. Није ствар само у разлици у годинама. Весна је, супротоно увреженом маниру у нас, запросила Пеђу на његов 60. рођендан 7. децембра 2015.
Прочитајте још
- Ја сам запросила њега. На његов 60. рођендан, иза поноћи. И мада су очи и осмех јасно говорили - одговорио је тек ујутру. А ако ме питате зашто сам ја њега запросила, а не он мене, по природи сам таква да знам шта желим и да се увек борим за оно до чега ми је стало. Када је о Предрагу реч, после нашег првог сусрета на који сам каснила 40 минута (као и увек, џентлменски ме је дочекао уз осмех) и који се од обичног ћаскања претворио у судбински сусрет, знала сам да је он тај са којим могу свој живот да поделим "и у добру и у злу" - испричала је својевремено Весна за "Курир".
Венчали су се 26. децембра 2015. у тајности.
Фото: Инстаграм/принтскрин/Gdja.Markovic
- Један од услова био је да избегнемо јавност. Зато смо и одабрали 26. децембар. Требало је да сачувамо тајност само недељу дана, током божићних и новогодишњих празника, и већ би свака вест о томе изгубила ексклузиву. Нема ничег ексклузивног у вести која би почела са „крајем прошле године...". Захвални смо свима који су нам то омогућили. И кумовима, и фотографу, и сјајној матичарки јер је јавност је за наше венчање сазнала тек крајем јануара 2016, кад су једне новине пренеле моју објаву с друштвних мрежа, на којој сам поред фотографије са венчања испод заставе Србије написала „његов грб, његова застава, његова жена" - рекла је тада Весна и додала:
- Мени је у ствари најтеже било тих 15 дана пре венчања. Не знам када сам имала већу трему. На краљевској слави 13. децембра, када сам представљена и њиховим височанствима и патријарху. На нашој слави 19. децембра, када смо први пут заједно секли колач - Предраг, његов син Јаков (из првог брака, прим. нов.) и ја. Или на рођендану његовог пријатеља 20. децембра, у ресторану „Река". Или одмах после венчања 9. јануара на слави код Душка Ковачевића. На тим догађајима морала сам да се суочим са испитивачким погледима скоро целокупне културне, политичке и црквене елите. А већ сам добро знала да се Предраг пре тога никада није појављивао у јавности ни са ким стварно блиским, а камоли са неким чланом породице.
Фото: Фејсбук принтскрин/Весна Марковић
Марковићи, на чудо многих, су одувек персирали једно другом, а то чине и дан данас.
- И мене је изненадило колико скоро сви лако прихватају чињеницу да нас двоје, као и тада и сада једно другом персирамо. Људи су одавно знали да је Предраг на „ви" са свима, осим са онима које познаје дуже од 30 година и онима које нимало не поштује. У нашем браку, то персирање има и додатну драж, али је то наша приватна ствар - рекла је својевремено Весна.
Супруга Предрага Марковића дете је "Олује" и она је имала свега четири године када је заједно с оцем, дедом Кузманом и баком Миљом, која јуче није могла да дође у Шабац, с Баније кренула у избегличкој колони августа 1995. пут Србије. Мајка ју је оставила.
- Кажу да прве догађаје памтимо тек у петој години живота, „Олуја“ је онај изузетак који потврђује правило. Тих 17 дана обележиле су сузе, гранате, јауци мајки које су губиле и тек рођену децу на приколици. Гађање и пресецање колоне, болест, глад, страх... - испричала је Весна.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
