ЗОРАНА ОТВОРИЛА ДУШУ Искрено о депресији, мршављењу и љубави

Она је признала да је својевремено била и депресивна.

- Не могу да кажем да нисам. Не депресивна, него не знам како сам преживела један период, зато што нисам могла да радим. Нисам баш ништа могла да радим, била сам прикована за кућу. Ништа тужније, замисли неког ко је добар фудбалер, и тај добар фудбалер гледа фудбал и тако би да истрчи на терен, а не може. Не знам како сам то преживела, то сам тако некако затурила и потурила у неки фолдер да што пре заборавим. Зато што заиста мислим, није фраза, иако изгледа као нешто да то зазвучи, ја заиста не могу да замислим живот без музике. Оног момента, надам се да до тога неће ни доћи, али ако би морала да престанем да се бавим музиком, умрла бих- каже певачица у емисији "Гоца шоу" на К1 телевизији и додаје да је једно време имала и жељу да буде глумица, али да је опет музика њена највећа љубав.

Фото: АТА имагес

- Једно време сам била и у групи Бате Миладиновића и далеко од тога да ме није привлачила глума, али је музика моја прва љубав. Касније сам чак и открила, пошто сам конкурисала била на Новосадској академији за глуму и успавала сам се. То личи на мене. Знаш како сам помислила иако сам била много млађа, иако смо и сада шећери, ово је неки знак од Бога, да ја то не треба да радим. Са обзиром да сам имала прилике када ми је брат снимао “Бошка Буху“, онда заједно са ујном сам ишла у Бијело Поље и присуствовали смо снимању и онда је мени то била чаролија. Мислила сам ајде то нешто кроз глуму, па ми је све пријало, глума, па да некако певам. Престала сам, када смо били у радију Београду, где су држани часови, једна од вежби је била да се сви сконцетришемо и да заплачемо. Мени то на три, четири, моја мама каже “тек сам тада схватила који си ти фолирант“. Могу и сада да заплачем, али то неће бити искрене сузе, најгоре су те искрене, али могу. Пола сата плачем, суза, сузу стиже и не могу да кажем “чика Бато, ја пола сата плачем“, било ми глупо. Онако уплакана, спаковала сам се и отишла и никада се више нисам вратила - истиче Зорана и додаје:
Зорана је током живота је имала различите одговорности, а има и оне које дан данас вуче и због којих пати.

Фото: АТА имагес

- За неке невоље које вучем, има томе година, које су оставиле одређене последице, и неки кредити и да не причам, сви смо то прошли имаш одређене одговорности. Имала сам случај, да људи који воле моју енергију ми кажу "добар човек" и увек се некако постидим тога иако знам да ми је суштина здрава, да волим људе и да имам ту емпатију и колико гинем за пријатеље, најближе, па чак и за неке људе који ми нису толико битни, ако некоме учиниш, са друге стране ће ти се вратити. Имам неке одговорности које још увек нисам реализовала, и то у принципу моју душу мучи, иако околности нису на мојој страни, и то када будем завршила то је једно огромно време на мојој души и не бежим од њега. Када ми кажу људи "да ли сам баш ја добар човек, када имам неке одговорности". Онда ми је помогао један духовник који ми је рекао, "самим тим што их доживљаваш као своје одговорности, ви сте квалитетни". Постоје људи који говоре баш ме брига, а ја због тога дубоко патим патим. Сигурно су то нека искушења, живот ми је увек наместио, где су ми желели лоше, само се повучем - истиче певачица и додаје да је верује и у енергију, судбину, и веома у Бога.

- Врло верујем у Бога, одлазим и на ходочашћа, али нисам фанатик и кад се помолим, помолим се на неки свој начин. Сматрам и прочитала сам да су битне чисте мисли, не може да пости, а вамо је серијски убица. Врло сам верујућа, у том неком здравом смислу и доста ми је то помогло у животу, енергетски се очистим. Са друге стране, верујем у правду, у универзум, да уме да каже “може“. Неко то мало банално гледа, млад човек, а сада га нема, као што постоји бела и црна страна, постоји нешто што се зове судбина. Негде пише да је неко требао толико да се задржи овде. Умем да признам своју грешку, али ми је јако битна комуникација, која је најважнија у свим односима, ако нешто није у реду треба да се испричамо ко људи. Тамо где је лоша комуникација, нема среће. Извиним се само ако мислим да си крива, али ако не мислим да сам крива, само ћу рећи не разумем у чему сам крива - каже она и додаје да када опрости, не може да заборави, чак ни колегиницама са естраде.

- Љута сам мало на себе, јер опростим, једној нашој колегиници сам опростила, али не могу да заборавим. Урадила сам то због себе, јер је жена и признала грешку на крају крајева, која није била мала у опште. Годинама сам то носила, јер је баш ружну ствар урадила. Када је добила дете ја сам јој честитала, она је рекла да је веома захвална, јер годинама носи извини. Искрено сам јој опростила, нема ту или опростиш или не опростиш. Љута сам на себе, јер волела бих да заборавим, ако сам опростила и ако смо преважишли, што у опште то памтим. Када се то догодило, нисам знала шта ћу са собом, па сам јој у укрштеним речима цртала бркове, сада могу да чујем и њену песму, то је добро, али прошло је и доста времена.

Зорана је имала изузетну жељу да смрша, те је била спремна на све, како би скинула 25 килограма.

- Скинула сам 25 килограма преко ласерског центра, али била сам пуна воде, али наравно иде и промене исхране. Тог чаробног штапића нема, има ту операција желуца, сужавање, али све те варијанте нису довољне, мора човек нешто и да уради. Прилично сам угрозила своје здравље, када 20 дана нисам јела ништа, толико да сам на инфузији завршила, то је био моменат када сам скинула добар број. Али имала сам и здравствених проблема који отежавају, спазам, задржавање воде, хормонски поремећај… Било је покушаја, када нисам ништа успела, била сам десет дана на јаворовом сирупу, који је добар за детоксикацију и за десет дана скинеш десет килограма. То ми је успело први пут, али други пут за десет дана ја нисам скинула ништа, то је толико депримирајуће и језиво. Организам се бори, види шта нам ова ради, дозвољено је једном годишње да се практикује, а не као лудак као ја. Један доктор ми је рекао "добро си претерала", јер сам 10 дана јела само жив лимун и спржила сам желудац. Међутим, опорављам га, дошао је на своје, а ја сам дошла до жељене тежине - истиче Зорана, и додаје да и није била неки љубитељ особе која воли да вежба.

Фото: В. Данилов

- Јако ми је било важно да ми не оду ти женски атрибути. Радила сам вежбе, све је ишло у том правцу, иако сам болесно кренула, да на здрав начин дођем до онога што сам желела. Притом нисам нека Џеј Фонда, ја стварно не волим да вежбам, радим неке вежбе заиста, не желим да минули ради упропастим. Имам неки тегић који радим за задњи трап и неку тракицу. Сада улазим у панталоне из средње школе и то здравље је превасходно. Волим да видим и лепу жену и да је похвалим, али ја сам себе умела да носим, није да сам била задовољна, али заштитни знак ми је то дозволио, ако имаш само физички изглед, у озбиљном си проблему и страху, у супротном ти то умеш да носиш, ако имаш дух, енергију и на крају крајева добар си у својој професији. Претерано коришћење филтера је веома лоше, па чак сам и против оних недељника где је све лепо и бајно, па није. Људи су у браку па се посвађају. Убациш људе у посебну депресију, он погледа и каже “какав ја живот живим, види ову принцезу“. Онда кренеш и убијаш саму себе, све жене воле лепо да изгледају, само не претерати са тим да то буде нека нереална слика.

Павићева истиче да је њен љубавни живот изузетно турбулентан и да је и те како луда у љубави.

- У мом емотивном животу је толико турбулентно, да када се заврши емисија никад не знам да ли ћу бити у вези или не, још ако иде емисија уживо, то сазнам сутрадан. Није досадно, узбудљиво је. Време ће показати да ли сам задовољна јер и сама могу да будем срећна. Тренутно више зрачим због посла, јер ја сам срећна када радим. Ово остало у шта сам сигурна је да универзум реши, кад шта треба да се догоди. Могу да функционишем само у нечему што се зове луда у љубави, ја не умем умерено да волим и пристајем онда и на последице тога, јер ту никад немам мира.

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".