Припадници Војске Србије који су од децембра прошле године били ангажовани у саставу мировних снага Уједињених нација у Либану данас су се вратили у Републику Србију након успешног учешћа у овој мировној операцији.
У саставу контингента Војске Србије који је претходних седам месеци био ангажован у сектору „Исток“ операције у Либану су пешадијска чета из Друге бригаде копнене војске, штабни официри и припадници елемента за националну подршку.
Они су према оцени Министарства одбран професионално и одговорно реализовали све задатке и тако на најбољи начин оправдали углед српског војника и Војске Србије у међународном окружењу.
Фото:Војска Србије
Њих ће на дужностима у овој блискоисточној земљи заменити припадници Војске Србије који су данас отпутовали у зону операције и који ће наредних шест месеци извршавати одговорне задатке на очувању мира.
Прочитајте још
Контингент Војске Србије у овој земљи тренутно броји 177 припадника, што га чини петнаестим по величини унутар мировне мисије Уједињених нација у овој земљи и највећим у свим мировним операцијама у којима учествује наша држава.
Прецизности ради, Србија је у Либан послала више "плавих шлемова" чак и од Немачке (65), Холандије (1) и Грчке (135).
СПЕЦИФИЧНОСТИ СЛУЖБОВАЊА У ЛИБАНУ
Мировна мисија у Либану једна је од најризичнијих на планети. Од момента успостављања 1978. године до данас у овој азијској земљи погинуло је 315 припадника мировних снага, услед честе обнове тензија и пограничних инцидената на израелско-либанској граници.
Повод за долазак "плавих шлемова" био је исцрпљујући грађански рат (1975-1990) подстакнут бројним факторима: верским разликама, променом демографске слике Либана (прилив палестинских избеглица), али и уплитањем Израела Сирије, Ирана и Палестинске ослободилачке организације (ПЛО).
Фото:Википедија
Окидач за долазак мировних снага била је израелска инвазија на ову земљу марта 1978. године под кодним називом "Операција Литани". Након што је Савет безбедности УН-а усвојио резолуције 425 и 426, израелске трупе су се повукле, а мировне снаге су први пут добиле мандат у блискоисточној земљи.
Фото:Википедија
Четири године касније уследила је друга израелска инвазија уперена против припадника ПЛО стационираних у Либану. Претпоследњу деценију 20. века у овом делу Азије обележила је радикализација дела становништва и серија терористичких напада, што је била увертира за формирање Хезболаха, милитантне организације под утицајем иранских војних, обавештајних и политичких кругова.
Фото:Википедија
Након турбулентних година, израелске снаге су се повукле 2000. године. Либанско тло нажалост није дуго мировало. Већ 2006. године израелска војска поново је прешла границу и умарширала на југ Либана, дејствујући са копна мора и ваздуха по положајима Хезболаха, али и цивилним објектима.
У беспоштедној размени ватре ракете су падале и по насељеним местима на северу Израела. Гвоздена киша није заобишла ни објекте мировних снага, што је потврдило тврдњу о Либану као једној од најризичнијих мировних мисија на планети.
Током вишедеценијских превирања у овом делу планете, највише мировњака изгубили су Ирска (47), Француска (37), Фиџи (35) и Гана (31). На срећу, српски контингент за 12 година службовања није имао губитака.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
