Познат је по екстремним, провокативним песмама и текстовима, шокантним наступи током који се самоповређивао, наносећи себи посекотине и ударце и проливајући крв на бини. Писао је стихове и био надарен за сликање, али је његове изванредне слике купио његов лични дилер хероина, Моксо, за мале паре, а потом их скупо продао Италијанима. Сатан је објавио три музичка албума и збирку поезије.

Но, његова биографија била је можда још шокантнија од његових уметничких дела. Чуљак је био овисник од наркотика, хомосексуалац и својим ексцентичним понашањем и облачењем привлачио је пажњу мештана Винковаца у којима је живео. Умро је 1992. године у Винковцима, током грађанског рата у Југолосавији, под неразјашњеним околностима. Позната је урбана легенда да је ножем јуришао на тенк.

Фото: Јутјуб принтскрин

 

 

Његов живот у значајној мери је обележило убиство, које је починио 1981. године, и због којег је године проводио у затворској болници за метално оболеле, у Поповачи. Током служења затворске казне било му је омогућено да наступа. У једном интервјуу, на радио Сарајеву, 1990. године, описао је инцидент у којем је одузео живот човеку који је прогањао његовог старијег брата.

- Ја сам 29. новембра 1981. године починио убиство - рекао је Чуљак, одговарајући на питање слушаоца, о томе зашто је боравио у душевној болници. Потом је објанио шта се те вечери догодило.

- Мој старији брат је ишао у један хотел, по једног поручника који је рекао да ће нас тамо чекати. Тамо ми је показао тог човека, који не заслужује ни име да му поменем. Битно је његово зло дело. Он је мог брата дуго прогањао. И те вечери га је сачкао са хордом својих коцкара. Ја сам дошао код тог човека да разговарам са њиме, уздајући се у снагу своје реторике, да га убедим да одустане од даљих учесталих атака на мог брата. Он ми је љубазно рекао да седнем, да ћемо нешто попити, чак нам је наручио пиво.

- Док сам седео са њим, одједном ме је, изненада, треснуо шаком у нос, из све снаге. Све ми је блештало пред очима. Не сећам се свих детаља. Нормално је да човеку пуца филм у таквом тренутку. Имао сам нож у унутрашњем џепу капута. А за нож сам имао алиби, носио сам га јер сам се те исте вечери, пола сата раније, резао тим ножем по прсима, што често иначе радим. Реч је о аутодеструкцији. Многи уметници на Западу су то радили. Током наступа се режем оштрим објектима, понекад бушим образе. Тај нож сам користио за своју представу, за ту врсту "blood shock"-а. И десило се... Мени је после било жао што сам имао нож.

- Да га нисам имао, не бих то урадио, очито. Десетак његових пријатеља, коцкара, кријумчара разних, шта ја знам... почели су да ме ударају. Ја сам се одједном претворио у камиказу. Мада се не сећам. Било је тренутака када сам ја њега убадао. Он је страдао, он је покојни. А био је још један човек из Зенице, који је ту дошао на концерт који је те вечери био у хотелу. И њега сам засекао по руци. То нисам ни знао, до суђења. Он је рекао да ми опрашта и да не тражи никакву казну за мене. Мада сам од суда добио две године и за то што сам повредио тог човека. Он је рекао да верује да сам помахнитао, да нисам знао шта радим, рекао је да не зна ни мене ни моју жртву, и да не жели да будем кажњен за то што сам га повредио - испричао је Чуљак.

БОНУС ГАЛЕРИЈА: Контроверзна руска рок група Пуси Рајот

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".