Мајмунске богиње нису нова и непозната болест. Код детета из Демократске Републике Конго, за које се првобитно сумњало да је заражено великим богињама, изолован је вирус који изазива споменуту болест још од 1970. године.
Научници кажу да ова врста богиња највероватније неће изазвати пандемију у будућности, међутим после кодива-19 страх од нове заразе је оправдан. Оно што додатно забрињава научнике и лекаре је и чињеница да се ускоро повећава број путовања, а чини се да постоји још неки - за сада - неоткривени начин преношења ове заразе.
Стручњаци наглашавају да нема потребе за паником и да, ако се прате јасне смернице о одржавању хигијене које смо усавршили током претходне две године, шанса да се заразимо је јако мала.
Мајмунске богиње не преносе мајмуни
Мајмунске богиње изазива вирус који припада породици Poxviridae virusa. У ову групу спадају вируси који изазивају велике и кравље богиње. За сада је и даље непознат животињски преносилац вируса, али се сумња да афрички глодари играју битну улогу у његовом ширењу.
Прочитајте још
У природи је овај вирус код животиња изолован само два пута, а име "мајмунске богиње" дугује првим забележним случајевима из 1958. године. Тада су документовани случајеви заражених мајмуна у лабораторијским условима. Међутим, вирус није прешао са њих на људе, нити су мајмуни главни преносиоци болести како би се погрешно могло закључити из имена.
Од појаве првог забележеног случаја код људи, распрострањеност мајмуниских богиња до сада је била углавном ограничена на земље централне и западне Африке, са жариштем у Демократској Републици Конго.
Раније документовани изоловани случајеви изван Африке повезивани су са међународним путовањима или увезеним животињама које су биле преносиоци. Тако је 2003. године, први пут на америчком тлу забележен случај ових богиња који је пренесен са човека на пса. Други забележени случајеви ван афричког тла су се десили током 2018. године, након што су се две особе из Израела и Уједињеног Краљевства вратиле из Нигерије.
Пошто су блиско повезане, научници тврде да вакцина против великих богиња може да пружи заштиту и од инфекције вирусом мајмунских богиња. Међутим, млађа популација која није заштићена овом врстом вакцине сматра се потенцијалним извором заразе мајмунским богињама.
Како се преносе мајмунске богиње?
Вирус се може пренети контактом са зараженом особом, животињом или контаминираним површинама. Они свој пут у тело домаћина налазе преко ране на кожи, приликом удисања или кроз слузокожу у очима, носу или устима. Као фактор ризика наводи се и конзумација недовољно термички обрађеног меса.
Истраживачи верују да се преношење са човека на човека углавном одвија приликом удисања великих респираторних капљица, пре него директним контактом са телесним течностима или индиректним контактом преко одеће заражене особе. До сада су забележене јако ниске стопе преношења мајмунских богиња са човека на човека.
Међутим, оно што тренутно забрињава научнике је да би вирус могао да се преноси на до сада непознате начине. Разлог зашто ово наводе је чињеница да се вирус до сада преносио са афричког на друге континенте само приликом путовања. А сада су забележени и случајеви у којима особе нису имале контакт са путницима из земаља Африке.
Стога се убрзано ради на испитивању још потенцијалних начина преношења, од којих неки за сада остају испод радара. Потврђено је да се фетус може заразити преко мајке, а заражавање сексуалним путем би морало додатно да се испита.
Симптоми мајмунских богиња
Након што вирус уђе у тело, почиње да се умножава и шири путем крвотока. Симптоми се обично појављују после једне до две недеље након инфекције.
Почетни симптоми су температура, јака главобоља, отицање лимфних чворова, бол у мишићима и мањак енергије. Мајмунске богиње такође изазивају лезије на кожи сличне као код великих богиња, али овај податак не треба да брине јер је сам ток болести обично доста блажи.
Након периода од једног до десет дана после почетних симптома могу се појавити осипи на екстремитетима, глави или трупу који се на крају претварају у пликове испуњене гнојем. Симптоми обично трају две до четири недеље, а лезије са коже нестану за 14 до 21 дан.
До сада углавно ретке и обично без смртних исхода, мајмунске богиње нису биле претња. Један од сојева према извештајима доктора, има стопу смртности од 10 посто, али се сматра да тренутни облик вируса који је у циркулацији има стопу мању од 1 посто.
Лечење мајмунских богиња
Лечење мајмунских богиња првенствено је усмерено на ублажавању симптома и спречавање компликација изазваних секундарним бактеријским инфекцијама. Доктори напомињу да нема доступних третмана за излечење инфекције изазване мајмунским богињама. Најбољи начин је превенција и вођење рачуна о хигијени руку.
Непосредни докази сугеришу да вакцина против великих богиња може помоц́и у превенцији инфекције мајмунским богињама и смањити озбиљност симптома у чак 85 посто случајева. Такође, утврђено је да вакцинација након излагања вирусу може помоћи у смањењу шансе за развијање тежих облика болести.
Међутим тренутни став научника је да се вакцинација против великих богиња препоручује само људима који су били или ц́е вероватно бити изложени овој врсти богиња.
(Национална географија)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
