Стаљинови "другови по оружју" у то време су били Георгиј Маљенков, Лаврентиј Берија, утицајни шеф тајне полиције, који се такође борио за власт; Никита Хрушчов, кога је Стаљин позвао у Москву да уравнотежи моц́ Маљенкова и Берије; и Николај Булгањин, Стаљинов министар одбране.

"Чим би се пробудио, назвао би нас – нас четворицу . Позвао би нас да погледамо филм то вече или бисмо започели дуг разговор о питању које је могло да се реши за два минута", причао је касније Хрушчов.

Фото:Новости

 

То је делом радио због дружења, а делом да би их држао на оку.

Стаљин је 1945. године доживео или срчани удар или серију можданих удара. Од тада његово здравље није било исто, а његова параноја је почела да се креће ка врхунцу.

Када је 1951. отишао на редовне контроле, лекар му је рекао да се више одмара и мање ради. Те речи Стаљин није добро поднео. Он сам је три деценије раније, са планом да убрза смрт Лењина, претварајуц́и се да брине за његово здравље, инсистирао да се држи даље од свакодневних обавеза. Доктор је ухапшен и оптужен да ради као шпијун за британске обавештајне службе.

Али Стаљиново здравље је заиста било нарушно. Када је 1952. сазвао Конгрес Комунистичке партије – први после више од деценије – присутни су очекивали да ц́е на њему бити представљен путоказ партијског успеха. Уместо тога, дописник Њујорк тајмса Харисон Солсбери је написао да, иако се чинило да ц́е велике улоге на партијском конгресу припасти Маљенкову и Хрушчову, такве идеје су брзо распршене. Велику улогу и једину важну на конгресу, одиграо је сам Стаљин.

Фото:Новости

 

На високе функције је поставио релативно непознате људе, чиме је чланове свог најужег круга желео да подсети да су замењиви.

"Волео је да нам понавља да смо слепи као мачиц́и", присетио се Хрушчов. "Без мене ц́е вас империјалисти угушити."

Али током последњих месеци његовог живота, постало је очигледно да се нешто дешава са Стаљином.

У зиму 1953. Стаљин је скренуо пажњу на совјетске Јевреје у кампањи која је наговестила нови талас чистки и партијских преокрета који подсец́ају на Велики терор 1930-их.

Касно те вечери, Стаљин је као и обично позвао Маљенкова, Берију, Хрушчова и Булгањина да погледају филм. Након тога су се повукли у Стаљинову куц́у Кунтешво, где су сели да једу. Стаљин распитивао да ли су извучена признања од људи за суђење које ц́е ускоро водити. Те зиме, Стаљин је организовао лов на вештице односно лов на лекаре из Кремља, од којих су многи били Јевреји, тврдец́и да су убијали совјетске званичнике у "завери лекара". Суђење лекарима из Кремља требало је да почне за неколико недеља.

Према Хрушчовљевом приказу те ноц́и, завршили су вечеру око 5 или 6 ујутру. "Опростили смо се од друга Стаљина и отишли", написао је он. "Сец́ам се да је Стаљин, када смо били у предворју, изашао као и обично да нас испрати. Био је расположен и много се шалио. Махао је прстом или песницом, гурао ме у стомак и звао ме Микола. Увек је користио украјински облик мог имена када је био расположен."

Али није све било тако ружичасто у ноц́и 28. фебруара 1953. године.

Следец́ег дана, у недељу, Хрушчов је рекао да је био код куц́е и чекао Стаљинов позив. Али Стаљин га није звао. Нити било кога од њих. Није тражио храну, а сензори за кретање инсталирани у Стаљиновој соби нису се оглашавали.

У каснијим изјавама, запослени у дачи су тврдили да су га се превише плашили да би га узнемиравали.

Било око 10:30 увече када су одлучили да провере Стаљина. Према једном извештају, један од чувара, Петар Лозгачов био је тај који је коначно ушао у Стаљинове одаје, наводно да би му уручио службену пошту из Кремља. Други извештаји кажу да је то била дугогодишња собарица.

Ко год је ушао у собу, затекао је диктатора у пиџами, како лежи на поду који је био натопљен мокраћом. На столу је била празна чаша и минерална вода. Изгледало је као да је Стаљин устао из кревета да узме воду, али је добио мождани удар.

Чланови особља су га однели на софу у трпезарији, где су га покрили тепихом. Око његовог тела су расправљали ко ће да позове лекара. Стражари су хтели да сачекају упутства партијског врха. На крају су телефоном добили Берију, који је захтевао да никоме не говоре о Стаљиновом стању.

Берија и Маленков су први стигли у дачу. Према сведочењу које је саставио Мигел А. Фарија за часопис Сургицал Неурологи Интернатионал, Лозгачов је изјавио да је Берија, када је видео Стаљина како хрче, рекао: "Лозгачов, зашто си у таквој паници? Зар не видиш, друг Стаљин чврсто спава. Не узнемиравајте га и престаните да нас узнемиравате."

Намерно или не, тек око 7 часова ујутру чланови су донели одлуку да позову министра здравља да одабере лекаре за први преглед. Када су лекари коначно стигли, Стаљина није реаговао, десна рука и нога су му биле парализоване, а крвни притисак је био алармантно висок. "Морали су да га прегледају, а руке су им дрхтале. Зубар му је извадио протезе и случајно их испустио", каже Лозгачов. Наредили су потпуну тишину, ставили су му пијавице иза ушију, хладан облог на главу и препоручили да не једе.

Два дана након што су га лекари први пут видели, Радио Москва је пусто саопштење да је Стаљин доживео мождани удар у недељу увече.

У објави је било наведено да је добио одговарајуц́и медицински третман и да је под будним оком партијских лидера. Порука је била срочена тако да увери јавност да ниједан од лекара није део Стаљиновог "лова". Иронично, заправо је консултовано неколико заточених лекара. Један од њих је био усред испитивања.

Стаљин је 5. марта поврац́ао крв и добио и унутрашње крварење, пише у завршном извештају који је издат Централном комитету.

Те ноц́и у 21:50, Стаљинова гвоздена тридесетогодишња владавина Совјетским Савезом је окончана.

(Национална Географија)