Становништво града Париза, је у својим од 1860. увелике непромијењеним границама, процењује се на 2.167 994 (попис јануар 2006.), али метрополитанско подручје (аире урбаине) насељава више од 11 милона становника и једно је од најнасељенијих подручја у Еурозони.
Назив Париз потиче од назива изворних становника, галског племена познатог као “Паризијци”. Град је био називан Лутеција (или потпуно Лутеција Парисиорум) за време римске окупације од првог до шестог века, али за време владавине Јулијана Апостате (360. – 363.) град је преименован у Парис.
1. Француска престоница има на стотине вредних историјских грађевина, цркава, улица, тргова и паркова, око 160 музеја, 200 уметничких галерија, око 100 позоришта, преко 650 биоскопа и више од 10.000 ресторана. Стално постоји богата понуда културних догађаја, попут концерата, изложби, фестивала и модних изложби. Дворци Фонтенбло и Версај (оба у предграђима) и обале Сене су на УНЕСКО-вој листи светске баштине. УНЕСКО има своје седиште у Паризу.
2. Пирамида у Лувру, конструисана 1989. изазива бес не само код конзервативних архитеката, већ и код филмских радника. Зашто? Било који редитељ који жели да снима двориште Лувра за свој филм, мора да плати хонарар и архитекти Пирамиде И.М.Пеју. Због тога се филмски сетови тако радо задржавају код старих споменика – они су бесплатни. Ако уснимите модерну зграду, то ће бити ударац на буџет.
3. Ајфелов торањ мења висину зависно од временских услова. Зависно од годишњег доба, висина Ајфеловог торња се мења. И то због чисте физике! Икона Града светлости може нарасти у вис за готово 18 цм, због растезања челика на летним врућинама. Као што и сами вероватно знате, ово је најпосјећенија паришка туристичка атракција, саграђена за време велике светске изложбе која се одржавала у Паризу 1889. године и торањ је требао бити уклоњен 20 година касније. Обојен је у тамније тонове при дну и светлије према врху због атмосферске перспективе, а на његовом другом спрату налази се ресторан са једним од најлепших погледа у граду.
4. По закону, ни једна од зграда не сме надмашити висину од шест спратова. Разлог? “Поур qуе тоут ле монде аит ду солеил”, односно, да би сви имали сунчане просторије.
5. Багуетте се праве под строгим правилима. Французи су врло поносни када је у питању багуетте и постоје строги закони и рецептуре које се морају поштовати како би хрскава корица имала онај јединствени укус. Заправо у Француској је постојао закон све до 2015., још од времена револуције (1798.), који је пекарима бранио да затворе радње током лета, а да претходно нису обавештене надлежне власти! И да, требате знати да пекаре не раде понедељком. Многи то не знају па остану гладни. Наравно, постоје неке пекаре које су отворене, али те иначе нису први одабири правих Парижана.
6. Можете се исплесати до миле воље на обали Сен. Јесте ли гледали “Американца у Паризу”? Ако још увек нисте, то вам остављамо у задатак за домаћи рад, како бисте из прве могли проћи тест “парижанства”. А осим уз овај класични мјузикл, можете се исплесати и на обалама Сеине лети, током било којег викенда, када су обале пуне плесача, од француских фолклорних плесова до латиноамеричких ватренијих верзија, попут салсе и танга. Лети се уз обалу Сене постављања вештачка плажа са лежаљкама па је и лето у Паризу посебно искуство.
7. Нека од најпознатијих обележја Париза дизајнирали су Британци. Филантроп Ричард Волас фонтани је 70-их година 19. века поставио око стотину фонтани, да би обезбедио жедним становницима исправну воду за пиће. У то време, већина Парижана је пила воду из Сене, која је истовремено била и главни одвод за канализацију. Разумљиво, многи су више конзумирали јефтино вино.
Плашећи се за њихово здравље и трезвеност, Волас је платио да се уведе водоводна мрежа са исправном водом. Четири статуе на свакој од његових фонтана представљају једноставност, милосрђе, љубазност (доброту) и трезвеност (симплиците, цхарите, бонте анд собриете). Све су идентичне јер је Волас желео да убеди Парижане да су доброта и трезвеност иста ствар (надајмо се).
Прочитајте још... 14 занимљивости о Мона Лизи
8. Парижани праве бољи чај од Британаца. Ако нисте знали, француска традиција испијања чаја сеже још у времена владавине Луја XИВ., тачније 1636. годину, када је кардинал Мазарин, десна рука Краља Сунца, препознао које добробити по здравље носи са собом испијање чаја. Чајанке су постале дворска мода, а коју годину касније чај је стигао у Лондон.
9. Једна од забавних чињеница о Паризу је да је подручје Монпарнас (Монтпарнассе) добило име по Мон Парнасус из грчке митологије. Парнасус је место где су живеле музе и из тог разлога је повезан са многим уметностима, као што су поезија и музика, или учење. Многи студенти књижевности који рецитују поезију на улицама Монпарнаса су усвојили име “(Ле) Монт Парнас”.
10. У Паризу постоје три Кипа слободе. Ако се запутите бродом по Сеинеи у близини Ајфеловог торња, на острвцету Иле де Цyгне угледаћете Кип слободе иалијанско-француског кипара Аугустеа Бартхолдија. Још један, али мањи, налази се у луксембуршким вртовима, а трећа се малена бронзана реплика налази у Мусе дес Артс ет Метиерс.
11. Иза имена париских улица често се крију историјске тривијалности. Ако пажљиво погледате, а не морате ни баш тако пажљиво, можете видети две идентичне табле са именима улице на истом зиду, једну изнад друге. Зашто? Јер су париске бирократе промениле мишљење о томе на којој висини треба да се поставе табле и радници су само накачили додатне табле на другој висини.
Иначе, можда ћете пронаћи два имена улице, један на плавој табли, а други урезан у камену. Назив на плавој табли је исправан – много имена је промењено након револуције, када је све са призвуком краљевског или религиозног обележја било одмах избачено из моде. У многим случајевима, пак, нису хтели да се “гњаве” уклањањем старог каменог знака.
12. Једна од историјских чињеница о Паризу: сваке године Французи обележавају дан побуне затвора Бастиље у Паризу, 14. јула 1789. године. Затвор је обично држао заточенима политичке преступнике, али тог дана у затвору је било само седам затвореника и нико од њих није био од политичког значаја.
лувр музеј париз
13. Енглез је човек који је измислио париску високу моду. А што је још чудније био је Енглез – Чарлс Ворт, трговац из Линколншира који је отворио продавницу одеће 1858. године и започео владавину модног терора који зовемо високом модом. Уместо да прави одећу по наруџбини као што је био обичај, он је дизајнирао хаљине и говорио дамама које су волеле лепу одећу шта је то што би требало да носе у предстојећој сезони. И за разлику од данашњих британских дизајнера у у Паризу, Ворт је био трезан, а своје политичко мишљење задржавао је за себе. Био је невероватно успешан, чак толико, да су париске модне школе заправо одавале почаст овом емигранту, без тврдњи да висока мода потиче из Француске.
14. Париз је град који броји око 300 хиљада паса, што званично значи да у Паризу има више паса него деце!
15. Опрезно са париским конобарима. Стварно су симпатични иако се понашају као бесан тренер после неправедно досуђеног пенала. Они знају свој посао. Уколико вас питају “да ли сте спремни да поручите?” а ви кажете уи а потом оклевате, онда сте очигледно идиот и заслужујете да вас игноришу наредних 15 минута. А уколико вас је двоје и усуђујете се да седнете за столом за четворо, очигледно не умете да бројите. Конобарев гнев или равнодушност су потпуно оправдани. Али, ако се вратите из Париза без изјаве “боже, конобар је био тако ужасан”, били сте гадно насамарени.
16. Још чудних чињеница? Године 1930. су били карактеристични становници Ил Сент Луи, који се налази у самом центру Париза. Становници тог дела су га прогласили независном републиком.
17. Париз воли да се представља као град са добро сачуваним историјском наслеђем, али заправо велика количина енергије утрошена је за уништавање архитектуре. Један булевар, на пример, носи име свог креатора Барона Хаусмана, човека који је разорио велики део средњовековног Париза 70-их година 19. века и који је био толико безосећајан да је срушио чак и место свог рођења. А још бизарније је, што је начин обнове осмислио Наполеон Трећи након посете Енглеској. Прича се да је био посебно импресиониран лепотом Саутпорта, града на обали у близини Манчестера.
18. Једна од најпознатијих књижара на енглеском језику у Паризу, Схакеспеаре & Цомпанy, добила је име по првобитној продавници, која је била у власништву Силвије Бич (Сyлвиа Беацх). Она је објавила роман Уликс писца Џејмса Џојса 1922. године.
19. Заборавите Монмартр. Не због гондола, већ због младих локалних хипика који су открили широке гомиле шљунка на Базин де ла Вилету у северном делу града. Дајте Французу мало песка и он ће, или пустити свог пса да се игра, или ће се играти лоптом, или оба. Чим им временски услови дозволе, Парижани се окупљају у вечерњим сатима на овом месту, наоружани боцама вина и пива и металним болетама да би се играли боћања. А уколико немате сопствену опрему, бар поред канала изнајмљује лоптице и лежаљке.
20. Зашто се Париз зове и Град светлости? То нема никакве везе са уличном расветом, или осветљењем Ајфеловог торња… Светла, у овом случају, означавају интелектуалце, позивајући се на високу концентрацију писаца, уметника и академика.
21. Париз воли да се предомишља. Ектор Гимар је био веома “тренди” париски архитекта када је дизајнирао улаз у метро у стилу Арт Ноувеау почетком 20. века. Да ли је? Многи Парижани су мислили да је дизајн сувише морбидан и еротичан – један врло маштовити критичар је изјавио да дупле лампе изгледају као јајоводи, а други је рекао да зелене ограде изгледају као стилизоване кости. Дневни лист Фигаро захтевао је да се Париз отараси “ових искривљених ограда, грбавих стандардних лампи које упућују на метро попут огромних жабљих очију”. Скоро половина од 141 Гимарових улаза на станице је или уништена или премештена. Данас се Ектор сматра херојем културе, а током живота је био жртва париског променљивог укуса.
22. Историјски кварт Маре је заиста била мочвара (мараис – на француском језику значи мочвара). Оживела је у 13. веку када су монаси испразнили тај простор због почетка градње десне обале. Данас тај део обилује бутицима и клубовима.
23. Никад не наручујте капућино. Празне столице на терасама и у баштама париских кафића нису ништа необично. Можда се локално становништво клони ових кафића јер цена шољице кафе изгледа укључује и лет до колумбијских фармера где мељу сопствена зрна, или зато што је познато да конобари одуговлаче пола сата пре него што одлуче да изађу и послуже вас.
Али ако се ипак затекне напољу, а ви знате како да наручите кафу на правом париском француском, стварно ћете гадно погрешити. Иначе, каже се “ан еџпрес” за еспресо, “ан алонге” за американо, а “ан серм” за кафу са млеком (коју Парижани не наручују). И немојте наручивати капућино. Прошли пут кад је то неко урадио конобар је одговорио: Мислиш да си у Сан Франциску?
24. Једна од најмање познатих чињеница о овом граду: латинска парола о Паризу гласи: Флуцтуат нец мергитур и значи Можете га бацати таласима, али неће потонути!
25. Лувр није једино место где се можете дивити уметности. Музеј Орсеј, бивша железничка станица, поседује изузетну колекцију импресионистичких слика. Међутим, тек недавно су добиле признање велике уметничке вредности. Претходни директор музеја је био смењен 2002. након што је рекао да је импресионизам “прецењен”. Јавност (и нови директор) се нису сложили са тим и на врхунцу туристичке сезоне поглед на Монеа може бити веома освежавајући. Свака Монеова колекција на коју можете наићи у Паризу је пођеднако значајна.
