Прва верзија је да је Сремац чуо причу о фаталној Зони од Бранислава Нушића, који је 1895. био српски конзул у Приштини где се дружио са чорбаџијом Замфиром Кијаметовићем, оцем 13-оро деце, међу којима је била Јевросима. Њу је отац из милоште звао Зона, која се удала за Максима, сина кујунџије Косте Гапића.
Друга верзија је да је Сремац инспирацију пронашао у љубавној причи о трговцу Гаврилу Ганету Јовановић и његовој прелепој жени Зојици (Зојче), кћи нишког чорбаџије Хаџи Смиљана Јанковића.
Фото: Архив Новости
Гане (Мане) стигао је из сићевачког села Банџарева када је имао 15 година, и запослио се код газда Хаџи Смиљана Јанковића, који "није знао шта има". Од прелепе куће са доксатима и великим двориштем, у Епископској улици, између Саборне цркве и и тадашње општинске школе, па до бројних винограда према Бубњу, Горици и Габровцу.
Зојица је била његова једина ћерка, имао је само још једног сина, и веома се пазило на њено образовање. Сва хришћанска деца, па и женска чији су родитељи то могли да приуште, ишла су у грчке, а касније и у немачке школе, и сасвим је логично што хаџи Смиљан није био задовољан сталешком разликом између његове ћерке и Ганета.
Фото: Архив Новости
Сам Сремац касније пише да је "Мане Зону знао још као дериште, као чупе или чупенце, како су се тада називале шипарице". Малтене под истим кровом богатог Хаџи Смиљана (чорбаџи Замфира), стасавало је двоје младих и лепих, Зојче (Зона) и Гане (Мане).
Прочитајте још
Богата породица у почетку није крила своје симпатије према вредном, наочитом и предузмиљивом сеоском момчету под својим кровом, али су те симпатије спласнуле када је букнула љубав између двоје младих. Сматрало се да је та љубав сталешки неодржива, и покушаји родитеља да одвоје Зојче од Ганета, изазвали су драматична догађања у породици Јанковић.
Фото: Архив Новости
Остала је тајна да ли је Гане заиста отео Зојицу, да ли је она побегла или је та отмица симулирана, као код Сремца. Али чињеница је да је на крају породица једноставно пристала на брак, и све се завршило срећно, баш као у Сремчевој "Зони".
Зојица се удала за Ганета који је свом презимену Јовановић додао и Хаџи Смиљанић, а таст му је заузврат дао да се стара о његовом већ огромном имању и трговини која је била у зачетку. Онако способан, Гане је од добијеног иметка направио "право чудо" – између осталог и циглану, трговину на мало и велико, банку – с поносом прича Зонина чукунунука, архитекта из Београда, др Драгана Миловановић.
Фото: Архив Новости
Нажалост, брачна срећа двоје заљубљених није дуго трајала
Зојче и Гане венчали су се 1871. године. Изродили су седморо деце, од којих је родитеље надживело четворо – Катарина (Ринка), Јован, Христина и Драгољуб. Они су пак за собом оставили 12 унучади. Али, срећан живот Зојчета и Ганета, ипак није трајао дуго.
Потресена вешћу да је изгубила брата јединца Зојче (Зона) умире 1884. године у 31. години живота, непосредно по рођењу свог последњег детета Драгољуба. Гаврило се убрзо опет оженио и занимљиво је да се и друга жена са којом је изродио још петоро деце опет звала Зојица.
Фото: Архив Новости
"Нишки весник" још пише да је Гаврило Гане Јовановић оставио бројне потомке који данас живе у Нишу, Параћину, Крагујевцу, Београду, Новом Саду и Паризу. Ниједна фотографија Зојице-Зоне (Зоне Замфирове, главног актера ове приче) нажалост није сачувана, те је о њеној лепоти остало само да се приповеда кроз Сремчеву причу.
Кажу да је на њу личила њена унука Зојица која је и добила име по рано преминулој баки, док је њено прво дете и мајка млађе Зојице – Катарина била “пљунути” отац Гане (Мане) – испричала је Драгана.
(Телеграф)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
