Колико треба имати челичне воље да се упркос бројним лошим околностима и ограничењима човек безусловно бори за боље сутра, а да ипак остане скроман и оптимистичан. Примери упорности и достојанствене зараде од свог рада све су ређи.

Одакле сте и како сте кренули да се бавите пољопривредом?

- Желео бих најпре да се свим читаоцима представим. Долазим са југа Србије, тачније живим у селу Каменица надомак Бојника. Хоћу да нагласим да је све почело 2018. године по завршетку средње школе, када сам прешао да живим као подстанар у једном сеоском домаћинству, јер нисам желео да будем на терет својим родитељима и поштено живим од свог рада.

Да ли вам је неко помогао да се осамосталите и сами покренете своју производњу?

- Због недостатка средстава за куповину машина и животиња, запослио сам се на једној фарми где сам провео годину дана и зарадио неки новац, након повратка сам конкурисао у нашој општини (Бојник) за набавку оваца, где ми је општина помогла при куповини 10 оваца. Затим сам набавио машине а и узео сам земљу у закуп, сада обрађујем три хектара земљишта и пет хектара ливада које имам на располагању.

Колико је тешко на почетку?

- Овце сам држао све до прошле године, али због лоше ситуације у овчарству као и због породичних проблема морао сам да умањим стадо, од тих преосталих пара и наднице сам купио краву. Што се тиче осамостаљивања, ту ми нико није помогао, нашао сам домаћинство где сам подстанар, користим цело домаћинство – каже Страхиња.

- Мој пут је био трновит, али баш, јер родитељи нису били у могућности да ми помогну. Мајка је бубрежни болесник, а отац је ратни војни инвалид.

Да ли сте од некога добили помоћ? И да ли сматрате да држава треба да има више обзира према младим и вредним људима?

- Сматрам да држава треба да помогне нас мале младе пољопривреднике, јер желимо да останемо на селу и живимо од свог рада. Кад ме је питао један новинар шта би највише желео, ја сам одговорио да ми је потребна још једна крава и сакупљач за сено, а он ме упита како то? На то сам одговорио да желим да живим од свог труда и муке, а не на рачун других!

Камо среће да је више људи који овако размишљају, јер ће нам утолико бити боље ако схватимо да што већи број људи живи на терет буџета, а не доприноси ништа својим радом. На крају неко то треба да плати, а плаћају људи попут нас, који се поштено боре и доприносе себи и друштву поштеним радом. – закључује Страхиња.

- Мој циљ јесте да се бавим сточарством, живим на селу, где су одлични услови за сточарство, планирам да оснујем породицу и неку малу фармицу.

(Пољопривредне новости)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".