Teja Dora (Teya Dora) je prvi put bila u žiži interesovanja kada je snimila pesmu "DŽanum", i od tada je jedna od omiljenijih pevačica mlađe generacije. Teodora je prvo bila fokusirana na komponovanje, i stvorila je mnoge hitove za naše poznate izvođače, među kojima su i Nataša Bekvalac, Nikolija, Anastasija Ražnatović, Jovana Nikolić i drugi.
Teodora se rodila 1992. godine u Boru, u „gradu bakra“ je provela predškolsko detinjstvo i upravo je u svom rodnom mestu počela da se bavi muzikom.
- Sa mojom mamom sam često od ulice Treći oktobar, gde smo živele, do centra Bora hodala preko parka ispod škole Vuk Karadžić. Na kraju parka bila je zgrada u kojoj su stalno ulazila i izlazila deca i kad mi je mama rekla da je to muzička škola, bukvalno sam počela da je opsedam da me upiše. Bila sam baš mala, imala pet godina samo, ali sam već bila navučena na klavir. Mama i tata su u stanu u Donjem Milanovcu imali neku staru organu i dok sam bila beba zabavljali su me dajući mi da lupkam po dirkama. To je slučajno čuo njihov prijatelj Neša nastavnik muzičkog u tamošnjoj osnovnoj školi i često me je još od moje druge godine vodio na probe školskog hora i pokazivao mi note na klaviru. Sa pet godina mi je taj instrument bio toliko blizak da sam mislila da je pravedno da pre nego što krenem u osnovnu krenem u muzičku. Na moju veliku sreću isto je mislila i Olivera Bogdanović tada profesor klavira u borskoj muzičkoj školi. Sa Silvijom Vasić direktoricom škole potrudile su se da od ministarstva dobiju dozvolu i upišu me iako je zakon predviđao upis dece tek sa sedam godina. Sećam se i da je moja mama išla sa mnom na časove solfeđa, sedela u zadnjoj klupi, a ispred nje mi, sve sitna dečica i umesto mene je prepisivala lekcije sa table jer sam ja u to vreme presporo pisala. LJubav i nežnost koju sam dobijala od svih tih ljudi u Donjem Milanovcu i Boru definitivno je imala uticaj da nikada ne presatanem da se bavim muzikom. Svi su me ohrabrivali, grlili, a na primer nastavnik klavira moje mame Žika Stanić me je često i častio za čokolade tako da su sve te nagrade mnogo značile - ispričala je Teodora u jednom intervjuu.
Teya Dora je kasnije završila i srednju nuzičku školu Dr Vojislav Vučković u Beogradu i onda je sa 16 godina izabrana za stipendistu Berkli muzičkog koledža u Bostonu. O tom delu života takođe voli da priča.
- Upoznala sam sjajne ljude u Bostonu, od velike zvezde današnjice Čarli Puta s kojim sam godinama pohađala neke predmete, pa do DŽimi Pejdža frontmena grupe Led Cepelin koji je doktor muzike sa Berklija i čestitao mi je lično po završetu mog završnog koncerta – seća se naša Boranka i ističe – Na Berkliju sam kad god sam mogla predstavljala kulturu naše Timočke krajine za koju me vezuju zaista najlepše uspomene. U aranžmanima sam često koristila naš etno melos, delove vlaških pesama, stilove pevanja žena na ranijim poselima i to se u kombinaciji sa r n b i popom baš dopadalo Amerikancima. Bukvalno sam ih zarazila tom čežnjom za istočnom Srbijom koju ja osećam i danas u sebi. To se odrazilo i na moju kasniju muziku. Evo isto je i sa Ramondom. Još kao mala šetali smo mama tata i ja Rtanjom gde smo sa beračima biljaka nalazili i slikali po neku ramondu o kojoj ja danas pevam - kazala je Pavlovska.
Pročitajte još
Ta čežnja je bila i inspiracija za pesmu Ramonda jer govori o cvetu sa Rtnja, kaže Teja Dora koja se prijavila na Izbor za pesmu Evrovizije sa željom da pobedi i da Ramondu, istočnu Srbiju, Bor i Donji Milanovac gde je odrastala i uživala u detinjstvu, predstavi i celoj Evropi.
(Bor030)
BONUS VIDEO:
