Dvadeset i osam godina je prošlo od akcije "Oluja". I dok Hrvatska proslavlja, oružanu akciju "Oluju" kao "Dan pobede i domovinske zahvalnosti" i "Dan hrvatskih branitelja", u Srbiji se održava Dan sećanja na stradale i proterane Srbe.
Foto: Instagram printskrin/stanijadobrojevic
Mnogi su zaboravili da je otac naše najpoznatije starlete Stanije Dobrojević nastradao tih godina. Dobrojevićeva je morala da napusti Hrvatsku, a imala je svega četiri godine. Ona je tokom rata izgubila oca, a svojevremeno je pričala o posledicama koje su izazvane u tim strahovitim vremenima.
Dobrojevićeva dalje da kako je imala srećno detinjstvo dok se nije zaratilo i dok nisu morali da napuste kućno ognjište.
Pročitajte još
- Do šeste godine mi je detinjstvo bilo mnogo lepo. Živeli smo u našem domu, imala sam i tatu. Mada, imala sam ga do desete godine, 1995. desio se kobni slučaj. Do šeste je bilo idealno jer nije bilo rata. Bilo je totalno bezbrižno detinjstvo, 1991. počinje rat, pa smo otišli iz rodne kuće u Okučane, tata se bavio intenzivno politikom, i tu smo živeli u jednoj kući kad se 1. maja desio "Bljesak". To jutro, kad su počele da padaju granate, i kod nas su dolazili iz skoro čitave ulice u sklonište u naš opremljeni podrum u zemlji. Sećam se da sam samo želela da spasem svoje dve lutke, istrčala u dvorište, tata je potrčao za mnom, uzeo moje sve lutke, doneo mi, pomilovao me po glavi, kleknuo ispred mene i rekao:
"Čuvaj se, tata će se vratiti, moram da odem." I nikada se više nije vratio.
Kako dalje navodi, očinska figura joj je uvek u životu nedostajala, a trenuci sreće koje pamti kao devojčica ostali su joj zauvek urezani u sećanju.
- Mnogo sam bila vezana za oca, on je bio dominantna figura i strog autoritet. Više sam bila vezana za njega, a brat za mamu. Kada sam ga izgubila, u meni se rodio bunt i prema društvu, školi i prema sistemu. Mama nas je vaspitala da nikog ne mrzimo. Nekad ti se javi da bi se svetio, ali ne znaš ni kome. To su normalna osećanja kada se to desi. Mama je ostala sama, sve to je ostavilo traga na nama, otac mi je mnogo falio, pogotovo u pubertetu, i mislim da se to odrazilo na moju ličnost i na to kakvog muškarca tražim. Uvek je falila očinska ljubav, pa tražim zaštitnika. Očeva ljubav je bezuslovna i ceo život to tražim, ali mislim da to jedino možeš dobiti od oca i majke, a ne od muškarca.
- Kada je otac otišao, mi smo u narednih sat-dva morali da napustimo kuću, mama je uzela torbicu sa dokumentima, mene i brata za ruku i s ljudima smo išli traktorima u koloni, pa smo onda svi ušli u autobus pun dece i žena. Nama su u tom momentu bacili zolju na kuću, zapalili automobil, morali smo da idemo autobusom. Toliko su padale granate da je čovek izašao iz autobusa da sebe spase, žene ga vukle da se vrati, a kad smo prešli mostom u Bosnu, most je posle 10 minuta srušen. Oni koju su tamo ostali, prošli su kao i moj otac, za kog smo tek dve godine kasnije saznali da je mrtav - priseća se Dobrojevićeva.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
