Glumac Petar Strugar krije svoj privatni život kao zmija noge i nerado priča o tom segmentu, ali ovog puta je podelio fotografiju sa svojom braćom Rajkom i Filipom.

Braća poziraju, a Petar je ovo podelio na svojoj Instagram priči uz emotikon srca.

Inače, Rajko Strugar je odbojkaš koji je igrao za ukrajinski klub Rešetilovka iz Poltave odakle je morao da spasava živu glavu zbog rata, a cela ta priča zvuči kao jedan od scenarija u kome bi njegov brat Petar mogao da igra. Odbojkom se inače bavio i Petar, a njihov otac Vladimir je odbojkaški trener.

Foto: Instagram printskrin/p_strugar

 

 

Rajko je sada sa porodicom u Budvi, na sigurnom, a drama koju je preživeo je nešto što će dugo pamtiti.

On je uspeo da izađe iz Ukrajine krajem februara 2022. godine, vozeći ukradeni klupski mini-bus okolnim putevima do granice, strahujući i šta se događa sa njegovim ocem, koji je ušao u Ukrajinu kako bi pomogao sinu da se spasi.

Ovo je njegova priča...

- Sve je u Poltavi bilo uobičajeno, život se odvijao normalno, mi smo trenirali i igrali. Znalo se, naravno, da se nešto događa, ali pričalo se o tome sporadično, onako uz kafu – Putin rekao ovo, Putin rekao ono... Ali, niko nije verovao šta sledi. Ja sam desetak dana pre početka rata bio u Crnoj Gori da produžim vizu za boravak u Ukrajini i vratio se... - kaže Strugar za "Vijesti".

Odjednom, nastao je haos...

- Nas trojica stranaca smestili smo se u bunker, zapravo u podrum. Tražili smo pomoć od menadžera kluba da izađemo iz zemlje, razgovarali smo s njim, ali dobili smo veoma neodređene odgovore – kako ćete, gde ćete, možda su putevi zatvoreni... Hteli smo da platimo koliko treba i kome god samo da se prebacimo do granice, ali ništa, nismo naišli na razumevanje.

Tada mu je na pamet pala "luda" ideja.

- Ispred zgrade je bio parkiran klupski mini-bus, makar 4-5 dana je bio tu, niko ga nije koristio. Tokom dve večeri u podrumu napravio sam plan puta, rekao sam mom saigraču Belorusu Kirilu Krsnevskom – ’ja idem mini-busom, s tobom ili bez tebe i ne osvrćem se’. On je bio skeptičan, ali u subotu ujutro rano, kada sam se probudio, on je bio već spreman. Upalili smo vozilo i krenuli.

Dva sata kasnije dok su išli ka moldavskoj granici, ne znajući šta ih čeka u putu, dobili su poruku da su prijavljeni za krađu mini-busa.

- LJudi iz kluba su videli da nema vozila i raširili vest na društvenim mrežama, sa našim fotografijama, da smo ukrali mini-bus, da mole svakoga ko nas vidi da nas zaustavi, ali su to objasnili brigom za našu bezbednost. Istovremeno, prijavili su nas i policiji. Znam da to što sam uradio može da se tumači i ovako i onako, ali to je bilo jedino rešenje u tom momentu, jer drugog rešenja nisam imao, osim da čekam nešto, nekoga... A, nije bilo vreme za čekanje, već za akciju. Poltava je na auto-putu koji vodi od Harkova do Kijeva, dobro se, nažalost, zna kakve se borbe vode oko tih gradova i koliko je put između njih važan. Takođe, klub ima još vozila, a ovo niko nije danima koristio... - rekao je Strugar.

Sa policijom "za vratom", a putujući u nepoznato, Strugar i njegov saigrač mogli su da osete strahote rata...

- Imao sam spremnu rutu, ali naišli smo na prepreke – dva porušena mosta, barikade... Morali smo da idemo okolnim, seoskim putevima, čuli smo avione kako nadleću, kao i da je bilo detonacija u blizini Poltave... Celo vreme su nas zvali ljudi iz kluba, nismo se javljali na telefone, ali imali smo i dodatni stres zbog toga - kaže Strugar.

Približili su se granici, nakon što su prošli nekoliko kontrolnih punktova, a na oko 200 kilometara do cilja zaustavila ih policija...

- Čim je glavni čovek na tom punktu otišao sa našim dokumentima znao sam da je problem. Kada se vratio rekao nam je da moramo da napustimo mini-bus, jer su dobili prijavu za krađu... Bili su ljubazni, bilo im je jasno u kakvoj smo situaciji, ali nisu imali izbora - kazao je Strugar.

Na punktu su stajali dva sata, uz pomoć policije pokušavali da pronađu prevoz do graničnog prelaza Gojanul – Nou Platonovo...

- Na kraju nas je primio stariji bračni par iz Moldavije, koji je išao baš na taj granični prelaz.

Međutim, dok je prelazio poslednju fazu puta, čuo je da je njegov otac Vladimir ušao u Ukrajinu.

- On je na dan kada je počeo rat krenuo iz Crne Gore, stigao je u Moldaviju da bi me sačekao negde. Bili smo u kontaktu, dogovorili smo gde da se nađemo, ali kada sam mu javio da sam ostao bez vozila, on je odlučio da krene ka meni. Ušao je u Ukrajinu, a ja bežim iz Ukrajine... Sreli smo se na 50-ak kilometara od granice u ukrajinskoj teritoriji, moj saigrač i ja smo promenili treće vozilo i na kraju stigli u bezbednu zonu. Možda i u poslednji čas, jer sam čuo da je taj granični prelaz bukvalno zatrpan - priča Strugar.

Na granici ga je sačekao počasni konzul Crne Gore u Moldaviji Andrej Stratan.

- Sa njim sa bio u komunikaciji, učinio je sve što je mogao. Bio je sa nama u Kišinjevu, obezbedio nam je hotel, izveo na večeru. Bio sam u konstantnoj komunikaciji sa Goranom Poleksićem, ambasadorom u Rumuniji, Nikolinom Karanikić iz ministarstva spoljnih poslova, kao i sa Ivanom – ne sećam se prezimena, ili ga možda nikad nisam ni pitao za prezime, a izvinjavam mu se zbog toga – iz naše ambasade u Kijevu, koji je, i pored svega što se događa tamo, pokušavao da mi pomogne, zvao i interesovao se. Hvala im na pomoći, na brizi, uradili su sve što su mogli - kaže Strugar.

I njegov saigrač i saputnik Kiril Krsnevski.

- Uhvatio je avion u Bukureštu, u Francuskoj je. Ima neke mogućnosti da odmah nađe novi klub. A ja? Treniraću u Budvi, neću da forsiram ništa, viđećemo sve... Najvažnije je da se ovo završilo - pričao je Rajko Strugar tada.

Inače, Petar Strugar je rođen 1988. godine na Cetinju gde je započeo svoj glumački put upisavši Akademiju dramskih umetnosti, ali se kasnije prebacio na beogradsku.

Postao je poznat po ulozi Blagoja Marjanovića Moše u filmu Dragana Bjelogrlića "Montevideo, Bog te video!" i njegova dva nastavka.

Petar Strugar je postao član Narodnog pozorišta u Beogradu. Pored sjajnih uloga imao je i buran privatan život.

Osim glume, Petar ima veliku ljubav prema konjima kojima posvećuje dobar deo svog vremena.

(Kurir)

BONUS VIDEO: