Sada se prisećamo tih tekstova, a danas vam donosimo intervju s Draženom Petrovićem koji je napravio Eduard Tartalja 1988. godine.
1. Odigrali ste tri finala Kupa Radivoja Koraća, a to je jedini evropski trofej koji nedostaje vašoj kolekciji. Zašto je Dražen dobitnik postao Dražen gubitnik?
- Ne bi se moglo reći da sam gubitnik. Evidentno je da tri puta nisam imao sreće u Kupu Koraća, od toga dva puta sa Šibenkom, ali je činjenica da sam svih šest godina koje sam igrao u evropskim kupovima igrao finala. Mislim da je veliki uspeh s ovakvom ekipom Cibone ući u finale Kupa Koraća jer ne treba smetnuti s uma da smo u ovu sezonu ušli bez petorice igrača.
2. Imali ste velikih 17 poena prednosti. Već ste gladili "Žućkovu levicu", a onda ste brzopleto izgubili trofej. Zašto niste "stali" na loptu, igrali na 30 sekundi? Zasigurno bi tada Španci vrlo brzo morali da završavaju svoje napade, a u takvim situacijama preciznost ubačaja je niska.
- Da, možda je to bio ključ. Međutim, trideset minuta igrali smo svim srcem, borbeno, bespoštedno. Hteli smo što prie anuliramo neugodan poraz iz Madrida. Takvom igrom uspeli smo doći na 17 razlike. Tada smo želeli prebaciti 20 razlike i utakmica bi bila završena. U takvoj situaciji je ili-ili. Mogli smo otići na 20, ali eto, ispalo je obratno.
Pročitajte još
3. Evidentno je da ste u poslednje tri godine gubili ključne utakmice pa i reprezentativne u kojima ste imali i po 15 poena prednosti?
- Iz tog se ne može izvući nikakav zaključak. Jer, recimo u Kupu prvaka, nama je Real u Madridu vodio s 15 poena pa smo na kraju slavili mi. To je sasvim normalan tok. Nekad gubiš, nekad dobiješ. No, mi smo Real ipak u Zagrebu dobili. Doduše, ispali smo slabiji u dva susreta, ali nije sramota izgubiti od Reala.
4. Zašto se često Dražen Petrović nađe tamo gđe se na terenu događaju ružne stvari koje ne spadaju u sport? I na utakmici s Realom gađali ste loptom sudiju Pinta iz Italije.
- U svakoj utakmici ima nervoze. Svakoj utakmici pristupam ozbiljno, želim da Cibona i reprezentacija pobede. Kad uvek želite da date maksimum, normalna je prisutnost nervoze. Ponekad sam za ispade krivac ja, ponekad s njima nemam nikakve veze. U svakom slučaju ne radim to s nikakvom namerom. Pre je toga bilo puno više, sada se suzdržavam ekscesnih situacija, ali ponekad je nervoza jača od mene.
5. Zašto ste umesto NBA, najjače košarkaške lige na svetu, konkretno Portlanda, odabrali Evropu?
- Mislim da Jugoslavija ima strašno darovitu generaciju (1968. godište), generaciju koja dolazi i koja može postići velik uspeh. Da sam otišao u profesionalce za mene bi dres s državnim grbom bio izgubljen. To je slučaj s Fernandom Martinom, koji ne može da igra za reprezentaciju Španije.
6. Zašto Real, a ne recimo Barselonu, kada ste za vreme Svetskog prvenstva baš u Madridu od te publike doživeli najgore uvrede i poniženja koje sportista može da oseti na svojoj koži?
- Takvo ponašanje bilo je upereno protiv mene prvenstveno zbog toga što je Cibona od tog trenutka u dva Kupa prvaka napravila s Realom 5:0. A kasnije se to sve okrenulo. Za mene su bili zainteresovani i Bolonja i Barselona i Real. Madriđani su bili najbrži i najkonkretniji i zbog toga sam s njima potpisao četvorogodišnji ugovor.
7. Kakav je vaš odnos s igračima Reala, sa stručnim štabom Madriđana, posebno nas zanima odnos s Lopezom i Iturijagom.
- Pred ovu utakmicu je stvoreno potpuno pogrešna atmosfera. Pisalo se da ne govorim s Iturijagom, da ću u Madridu postići 50 poena. Sve su to bili izmišljeni intervjui, jer ja od toga nisam baš ništa izjavio. S igračima Reala nikada nisam kontaktirao duže od deset minuta. Sve se svodilo na rukovanje i pozdrave, a to se najbolje videlo u naše poslednje dve utakmice gde nije bilo ni najmanje iskrice. Konflikt s Iturijagom je izmišljen verovatno zato što je u naših sedam dosadašnjih susreta taktikom igre uvek on na meni igrao odbranu i tu je izvlačio deblji kraj.
8. Ako nije tajna, koliko stvarno vredi baš autogram na ugovoru s Realom? Koliko ste "zelenih" inkasirali vi, a koliko Cibona?
- Za Cibonu ne znam, u to niti ne želim ulaziti. Konkretno ja ću za četiri godine igranja u Madridu dobiti 1.500.000 dolara i to je sve što sada mogu da kažem.
9. Usvojen je novi Registracijski pravilnik. Šta će se dogoditi ako vam Predsedništvo Košarkaškog saveza Jugoslavije na odobri odlazak u Španiju?
- O tome sada ne razmišljam, pogotovo ne nakon ove nesretno izgubljene utakmice. U svakom slučaju, ja imam u rezervi dve solucije. Ako se to ipak dogodi, još uvek ostaje aktuelan odlazak u profesionalce jer kontakti i želje i dalje postoje. Ipak se nadam da će mi Predsedništvo KSJ izaći u susret, zbog dosadašnjih zasluga, te da ću moći normalno nastaviti da igram za reprezentaciju Jugoslavije.
10. Ovo je olimpijska godina, Seul je prilika da s reprezentacijom konačno ugrabite srebrnu ili možda čak i zlatnu medalju?
- S ovom konstatacijom se potpuno slažem. Na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu nesretno smo u polufinalu poraženi od Španaca, na Svetskom prvenstvu u Španiji izgubili smo 9 poena za 50 sekundi, na prvenstvu Evrope imali smo u polufinalu i 12 poena protiv Grka. Muslim da je sada došlo vreme da vratimo sve dugove. Puno teže će biti u kvalifikacijama, gde treba izboriti jedno od prva tri mesta. Ako tu prođemo, vrlo smo blizu medalji. Realno je da se plasiramo u finale, a tu može biti svašta.
11. Broj dva za doigravanje je osiguran. Do sada ste pedeset-pedeset. Kup je u džepu, Korać u vetru. Može li Cibona i do drugog ovogodišnjeg trofeja?
- Cibona je što se tiče ove sezone zacrtano ispunila. Treba imati u vidu da smo u devetom mesecu na vrlo jakom Interkontinentalnom kupu osvojili treće mesto, imamo Kup Jugoslavije kojeg smo osvojili protiv Partizana i Jugoplastike, ekipa koje vode u evropskoj i našoj ligi. Došli smo do finala Kupa Koraća, svladali Snaidero, koji je tada vodio u Italiji, zatim smo eliminisali drugu ekipu Izraela - Hapoel, a na kraju bili smo i ravnopravan partner Realu. To su u svakom slučaju rezultati za respekt. Što se tiče prvenstva, učinićemo sve da dođemo do finala plej-ofa, a onda u tri utakmice pokušaćemo da vratimo naslov prvaka u Zagreb. Bila bi to za mene zaista kruna vrlo uspešne četvorogodišnje karijere u Ciboni.
12. Priča se, da zbog problema s disanjem, nakon subotnje utakmice s Titograđanima odlazite na operaciju. Zašto? Nije li riskantno, jer i kod najbezbolnijih hirurških zahvata moguće su komplikacije.
- Već dosta dugo imam probleme sa sinusima. I kod najmanje prehlade prelazi na bronhije ili dobijem upalu uha. Zbog toga sam stalno pod antibioticima što normalno smanjuje fizičku kondiciju, a s tim dolaze i slabije igre. U svakom slučaju moram tom problemu pristupiti maksimalno ozbiljno, da uzrok što pre otklonim tako da nema nikakvih posledica.
13. Zašto Dražen Petrović ne bi poslednje 13. pitanje postavio sam sebi?
- Ne znam šta bih pitao sebe, ne mogu postaviti pitanje, ali mogu nešto da istaknem. Publika je na utakmici u sredu videla da smo 30 minuta igrali s maksimalnom požrtvovnošću, sa srcem, hteli smo. Ginuli smo za svaku loptu, stigli smo na njihovim krilima do željene razlike i praktički, da nije bilo one trojke Karbalana, razlika bi otišla preko 20 poena i mi bismo osvojili Kup Koraća. "Poginuli" smo hrabro. Na ovim greškama trebamo izvući pouke. Zbog hrabre igre i u napadu i u odbrani bili smo kao u transu, pa se baš zbog toga nismo mogli kontrolisati, možda odigrati nekoliko dugačkih napada i smiriti Špance. Publika je to shvatila, nije nas napustila ni nakon poraza i zbog toga im treba iskreno zahvaliti.
(sportske.jutarnji.hr)
BONUS VIDEO:
