Сада се присећамо тих текстова, а данас вам доносимо интервју с Драженом Петровићем који је направио Едуард Тартаља 1988. године.
1. Одиграли сте три финала Купа Радивоја Кораћа, а то је једини европски трофеј који недостаје вашој колекцији. Зашто је Дражен добитник постао Дражен губитник?
- Не би се могло рећи да сам губитник. Евидентно је да три пута нисам имао среће у Купу Кораћа, од тога два пута са Шибенком, али је чињеница да сам свих шест година које сам играо у европским куповима играо финала. Мислим да је велики успех с оваквом екипом Цибоне ући у финале Купа Кораћа јер не треба сметнути с ума да смо у ову сезону ушли без петорице играча.
2. Имали сте великих 17 поена предности. Већ сте гладили "Жућкову левицу", а онда сте брзоплето изгубили трофеј. Зашто нисте "стали" на лопту, играли на 30 секунди? Засигурно би тада Шпанци врло брзо морали да завршавају своје нападе, а у таквим ситуацијама прецизност убачаја је ниска.
- Да, можда је то био кључ. Међутим, тридесет минута играли смо свим срцем, борбено, беспоштедно. Хтели смо што прие анулирамо неугодан пораз из Мадрида. Таквом игром успели смо доћи на 17 разлике. Тада смо желели пребацити 20 разлике и утакмица би била завршена. У таквој ситуацији је или-или. Могли смо отићи на 20, али ето, испало је обратно.
Прочитајте још
3. Евидентно је да сте у последње три године губили кључне утакмице па и репрезентативне у којима сте имали и по 15 поена предности?
- Из тог се не може извући никакав закључак. Јер, рецимо у Купу првака, нама је Реал у Мадриду водио с 15 поена па смо на крају славили ми. То је сасвим нормалан ток. Некад губиш, некад добијеш. Но, ми смо Реал ипак у Загребу добили. Додуше, испали смо слабији у два сусрета, али није срамота изгубити од Реала.
4. Зашто се често Дражен Петровић нађе тамо гђе се на терену догађају ружне ствари које не спадају у спорт? И на утакмици с Реалом гађали сте лоптом судију Пинта из Италије.
- У свакој утакмици има нервозе. Свакој утакмици приступам озбиљно, желим да Цибона и репрезентација победе. Кад увек желите да дате максимум, нормална је присутност нервозе. Понекад сам за испаде кривац ја, понекад с њима немам никакве везе. У сваком случају не радим то с никаквом намером. Пре је тога било пуно више, сада се суздржавам ексцесних ситуација, али понекад је нервоза јача од мене.
5. Зашто сте уместо НБА, најјаче кошаркашке лиге на свету, конкретно Портланда, одабрали Европу?
- Мислим да Југославија има страшно даровиту генерацију (1968. годиште), генерацију која долази и која може постићи велик успех. Да сам отишао у професионалце за мене би дрес с државним грбом био изгубљен. То је случај с Фернандом Мартином, који не може да игра за репрезентацију Шпаније.
6. Зашто Реал, а не рецимо Барселону, када сте за време Светског првенства баш у Мадриду од те публике доживели најгоре увреде и понижења које спортиста може да осети на својој кожи?
- Такво понашање било је уперено против мене првенствено због тога што је Цибона од тог тренутка у два Купа првака направила с Реалом 5:0. А касније се то све окренуло. За мене су били заинтересовани и Болоња и Барселона и Реал. Мадриђани су били најбржи и најконкретнији и због тога сам с њима потписао четворогодишњи уговор.
7. Какав је ваш однос с играчима Реала, са стручним штабом Мадриђана, посебно нас занима однос с Лопезом и Итуријагом.
- Пред ову утакмицу је створено потпуно погрешна атмосфера. Писало се да не говорим с Итуријагом, да ћу у Мадриду постићи 50 поена. Све су то били измишљени интервјуи, јер ја од тога нисам баш ништа изјавио. С играчима Реала никада нисам контактирао дуже од десет минута. Све се сводило на руковање и поздраве, а то се најбоље видело у наше последње две утакмице где није било ни најмање искрице. Конфликт с Итуријагом је измишљен вероватно зато што је у наших седам досадашњих сусрета тактиком игре увек он на мени играо одбрану и ту је извлачио дебљи крај.
8. Ако није тајна, колико стварно вреди баш аутограм на уговору с Реалом? Колико сте "зелених" инкасирали ви, а колико Цибона?
- За Цибону не знам, у то нити не желим улазити. Конкретно ја ћу за четири године играња у Мадриду добити 1.500.000 долара и то је све што сада могу да кажем.
9. Усвојен је нови Регистрацијски правилник. Шта ће се догодити ако вам Председништво Кошаркашког савеза Југославије на одобри одлазак у Шпанију?
- О томе сада не размишљам, поготово не након ове несретно изгубљене утакмице. У сваком случају, ја имам у резерви две солуције. Ако се то ипак догоди, још увек остаје актуелан одлазак у професионалце јер контакти и жеље и даље постоје. Ипак се надам да ће ми Председништво КСЈ изаћи у сусрет, због досадашњих заслуга, те да ћу моћи нормално наставити да играм за репрезентацију Југославије.
10. Ово је олимпијска година, Сеул је прилика да с репрезентацијом коначно уграбите сребрну или можда чак и златну медаљу?
- С овом констатацијом се потпуно слажем. На Олимпијским играма у Лос Анђелесу несретно смо у полуфиналу поражени од Шпанаца, на Светском првенству у Шпанији изгубили смо 9 поена за 50 секунди, на првенству Европе имали смо у полуфиналу и 12 поена против Грка. Муслим да је сада дошло време да вратимо све дугове. Пуно теже ће бити у квалификацијама, где треба изборити једно од прва три места. Ако ту прођемо, врло смо близу медаљи. Реално је да се пласирамо у финале, а ту може бити свашта.
11. Број два за доигравање је осигуран. До сада сте педесет-педесет. Куп је у џепу, Кораћ у ветру. Може ли Цибона и до другог овогодишњег трофеја?
- Цибона је што се тиче ове сезоне зацртано испунила. Треба имати у виду да смо у деветом месецу на врло јаком Интерконтиненталном купу освојили треће место, имамо Куп Југославије којег смо освојили против Партизана и Југопластике, екипа које воде у европској и нашој лиги. Дошли смо до финала Купа Кораћа, свладали Снаидеро, који је тада водио у Италији, затим смо елиминисали другу екипу Израела - Хапоел, а на крају били смо и равноправан партнер Реалу. То су у сваком случају резултати за респект. Што се тиче првенства, учинићемо све да дођемо до финала плеј-офа, а онда у три утакмице покушаћемо да вратимо наслов првака у Загреб. Била би то за мене заиста круна врло успешне четворогодишње каријере у Цибони.
12. Прича се, да због проблема с дисањем, након суботње утакмице с Титограђанима одлазите на операцију. Зашто? Није ли рискантно, јер и код најбезболнијих хируршких захвата могуће су компликације.
- Већ доста дуго имам проблеме са синусима. И код најмање прехладе прелази на бронхије или добијем упалу уха. Због тога сам стално под антибиотицима што нормално смањује физичку кондицију, а с тим долазе и слабије игре. У сваком случају морам том проблему приступити максимално озбиљно, да узрок што пре отклоним тако да нема никаквих последица.
13. Зашто Дражен Петровић не би последње 13. питање поставио сам себи?
- Не знам шта бих питао себе, не могу поставити питање, али могу нешто да истакнем. Публика је на утакмици у среду видела да смо 30 минута играли с максималном пожртвовношћу, са срцем, хтели смо. Гинули смо за сваку лопту, стигли смо на њиховим крилима до жељене разлике и практички, да није било оне тројке Карбалана, разлика би отишла преко 20 поена и ми бисмо освојили Куп Кораћа. "Погинули" смо храбро. На овим грешкама требамо извући поуке. Због храбре игре и у нападу и у одбрани били смо као у трансу, па се баш због тога нисмо могли контролисати, можда одиграти неколико дугачких напада и смирити Шпанце. Публика је то схватила, није нас напустила ни након пораза и због тога им треба искрено захвалити.
(спортске.јутарњи.хр)
БОНУС ВИДЕО:
