Kao i za svaki praznik, tako se i za Božić vezuju stara narodna verovanja šta treba, a šta ne treba činiti.
Veruje se da ujutru na Božić treba obaviti poslove koji nam nisu išli naredne godine. Recimo, ako je dete mučila matematika, poželjno je da na današnji dan uradi zadatak iz matematike i slično.
Vodom kojom je domaćica oprala sud u kojoj je umesila česnicu, poželjno je zaliti voćke kako bi one lepše cvetale, dok se testo koje ostane na njenim rukama skine i stavi na voćke koje su dale slab plod kako bi sledeći put dale više ploda.
Foto: SPC
U pojedinim krajevima se gata prema plećki od pečenice. Ako je na pečenoj plećki, kad se izvuče kost, ostalo mesa na kosti, verovalo se da će te godine stoka biti plodna.
Kada je u pitanju paljenje božićne sveće, u nekim domaćinstvima i krajevima se pali uoči Božiža, odnosno na Badnji dan uveče. Obavezno ju je upaliti prvi dan Božića, kada se iznese božićno pečenje za ručak. Sveću pali domaćin sa tri vladi pšenice, odnosno slame.
Pročitajte još
Od konopca kojim je vezan naramak slame koji se unosuio u kuću treba ujutru na Božić u dvorištu napraviti krug i u njega staviti kukuruza i pšenice da bi se kokoške nahranile. Veruje se da će one tokom cele godine jaja nositi na jednom mestu.
U Vojvodini je recimo običaj da se jašu konji, odnosno da se "vija" Božić. Ovaj običaj je opisan u knjizi Mile Bosić "Božićni običaji Srba u Vojvodini".
Nakon Božićnog ručka, u većini sela su se isteravali konji i opremali, ukrašavali ćilimima i peškirima. Potom su mlađi oženjeni muškarci i momci u galopu jahali konje seoskim ulicama. Oni bi svraćali kod rođaka ili u kuću gde ima devojka za udaju, gde bi ih častili pićem.
Ako bi u kuću svratio za Božić nov zet ili unuk, tog jahača bi častili košuljom, vezivali bi mu preko ramena komad nesašivenog belog domaćeg platna za košulju, dok su neki za konje vezivali peškir.
Tamo gde nije bilo momaka ili mlađih ljudi da jašu na Božić konje su isterivali iz štala u dvorište da se istrče.
Foto: Profimedia
Šta se ne savetuje da se radi na Božić?
Kako savetuje etnolog Dragomir Antonić, običaji se sastoje od osnovnog, nepromenljivog, dela i ritualnog dela koji je promenljiv. Osnovni deo je nevidljiv, a ritualni vidljiv tako da neupućeni veruju da ako posvete pažnju vidljivom delu onda su sačuvali i sam običaj, a kako on naglašava, to je pogrešno i to se najbolje vidi na primeru Božića.
- Postoje zapisi iz kojih se vidi da su u ranom hrišćanskom periodu paljene velike vatre Božiću, zatim su korišćeni barutni štapići za pucanje i vatromet, pa preko prangija do počasnih plotuna iz artiljerijskih oruđa - rekao je on.
- Danas se razlamaju pucnji iz ličnog naoružanja i petardi. Oružja su se menjala, ali je praznik opstajao. Sve to nema nikakvog smisla sa stvarnom proslavom Hristovog rođenja, a i opasno je. Zato se treba kloniti svih eksplozivnih naprava - ocenio je Antonić.
(Pink)
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
