БОЖИЋНА ВЕРОВАЊА: Вода којом се перу судови, свећа, плећка

Као и за сваки празник, тако се и за Божић везују стара народна веровања шта треба, а шта не треба чинити.

Верује се да ујутру на Божић треба обавити послове који нам нису ишли наредне године. Рецимо, ако је дете мучила математика, пожељно је да на данашњи дан уради задатак из математике и слично. 

Водом којом је домаћица опрала суд у којој је умесила чесницу, пожељно је залити воћке како би оне лепше цветале, док се тесто које  остане на њеним рукама скине и стави на воћке које су дале слаб плод како би следећи пут дале више плода.  

Фото: СПЦ

У појединим крајевима се гата према плећки од печенице. Ако је на печеној плећки, кад се извуче кост, остало меса на кости, веровало се да ће те године стока бити плодна.

Када је у питању паљење божићне свеће, у неким домаћинствима и крајевима се пали уочи Божижа, односно на Бадњи дан увече. Обавезно ју је упалити први дан Божића, када се изнесе божићно печење за ручак. Свећу пали домаћин са три влади пшенице, односно сламе.

Од конопца којим је везан нарамак сламе који се уносуио у кућу треба ујутру на Божић у дворишту направити круг и у њега ставити кукуруза и пшенице да би се кокошке нахраниле. Верује се да ће оне током целе године јаја носити на једном месту.

У Војводини је рецимо обичај да се јашу коњи, односно да се "вија" Божић. Овај обичај је описан у књизи  Миле Босић "Божићни обичаји Срба у Војводини". 

Након Божићног ручка, у већини села су се истеравали коњи и опремали, украшавали ћилимима и пешкирима. Потом су млађи ожењени мушкарци и момци у галопу јахали коње сеоским улицама. Они би свраћали код рођака или у кућу где има девојка за удају, где би их частили пићем. 

Ако би у кућу свратио за Божић нов зет или унук, тог јахача би частили кошуљом, везивали би му преко рамена комад несашивеног белог домаћег платна за кошуљу, док су неки за коње везивали пешкир.  

Тамо где није било момака или млађих људи да јашу на Божић коње су истеривали из штала у двориште да се истрче.

Фото: Профимедиа

Шта се не саветује да се ради на Божић?

Како саветује етнолог Драгомир Антонић, обичаји се састоје од основног, непроменљивог, дела и ритуалног дела који је променљив. Основни део је невидљив, а ритуални видљив тако да неупућени верују да ако посвете пажњу видљивом делу онда су сачували и сам обичај, а како он наглашава, то је погрешно и то се најбоље види на примеру Божића.

- Постоје записи из којих се види да су у раном хришћанском периоду паљене велике ватре Божићу, затим су коришћени барутни штапићи за пуцање и ватромет, па преко прангија до почасних плотуна из артиљеријских оруђа - рекао је он.

- Данас се разламају пуцњи из личног наоружања и петарди. Оружја су се мењала, али је празник опстајао. Све то нема никаквог смисла са стварном прославом Христовог рођења, а и опасно је. Зато се треба клонити свих експлозивних направа - оценио је Антонић.

(Пинк)

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".