Takođe, postoji samo nekoliko dokaza koji ukazuju na ono što se možda odigralo u Hamelnu, gradiću na severu Nemačke. Vitraž koji je izrađen oko 1300. godine i bio postavljena na gradskoj crkvi sve do XVII veka čini se da prikazuje događaj gde su deca bila u opasnosti. Tek 1384. godine u gradskoj hronici javlja se bolji dokaz. Prvi zapis te godine navodi: "Ovo je stota godina od kad su naša deca otišla".

Sledeći dokaz potiče iz latinske hronike iz nemačkog grada Lunenberga. Iako je hronika napisana u XIV veku, čini se da je neko dodao stranu teksta između 1430. i 1450. godine. U tekstu se navodi:

"Sledi čudo koje se ispostavilo u gradu Hamelnu u eparhiji Minden, Leta Gospodnjeg 1284. na praznik Svetog Jovana i Pavla. Jedan mladi tridesetogodišnji muškarac, zgodan i lepo obučen, tako da su mu se svi koji su ga gledali divili, prešao je mostove i ušao u grad kroz Zapadnu kapiju. On je potom počeo da svira po čitavom gradu na svojoj veličanstvenoj i jedinstvenoj srebrnoj fruli. 

Sva deca koja su čula njegovu frulu, njih 130, pratila su ga do Istočne kapije i van grada do tzv. mesta za pogubljenje ili Kalvarije. Tu su nestali, tako da niko nije uspeo da nađe bilo kakav trag o njima. Majke nestale dece su išle od grada do grada, ali nisu našle ništa.

Zapisano je: 'Glas se čuo sa brda, gde je majka oplakivala svog sina.' I kako neki računaju godine prema rođenju našeg Gospoda, tako ljudi iz Hamelna računaju godine nakon odlaska i nestanka njihove dece. Ovaj izveštaj sam našao u staroj knjizi. Majka đakona Johana von Luda videla je nestanak dece."

Godine 1565, grof Froben Kristof fon Zimer od Švabije napisao je Zimerovu hroniku u kojoj navodi istu priču, s tim što pominje i pacove:

"Budući da se opet bavim pitanjem pacova, ne mogu da zanemarim čudo Božje, koje se dogodilo pre mnogo godina u gradu Hamelnu u Vestfaliji u vezi sa pacovima.

Foto: Jutjub printskrin

 

Pre nekoliko stotina godina stanovnici grada Hamelna u Vestfaliji imali su problema sa ogromnim brojem pacova, kojih nikako nisu mogli da se otarase. U tom trenutku stranac, nepoznanik ili putnik, stigao je u grad. Kada je čuo za probleme meštama predložio je da reši njihov problem u zamenu za nagradu. Oni su bili presrećni vestima i ponudili su da mu plate sumu od nekoliko hiljada guldena.

On je potom prošao kroz grad držeći na usnama svoju malu frulu i svirajući. Momentalno su svi pacovi u gradu istrčali iz kuća i u neverovatnom broju počeli da prate frulaša dok je hodao gradom. Oterao ih je na najbližu planinu i više nijedan pacov nije mogao da se vidi u gradu.

Nakon ovog uspeha, tražio je obećanu nagradu. Međutim, meštani su je sakrili, priznajući da, iako su se dogovorili oko sume, budući da nije imao težak zadatak (već je problem rešio sa neverovatnom lakoćom, bez muke - nekom vrstom magije), da ne treba da traži toliku nagradu, već da pristane na manje. Stranac je, međutim, insistirao na prvobitnom dogovoru i rekao da će biti nesreće ako to ne učine. Meštani su ostali pri svome, rekavši da više ne žele ni da mu daju nagradu.

Kada je shvatio da neće dobiti ništa, stranac je prošetao ulicama sa frulom, kao i ranije. Većina dece u gradu se skupila i pratila ga iz grada do najbliže planine. Planina se magično otvorila i stranac je sa decom ušao unutra. Momentalno nakon toga ona se ponovo zatvorila i niko od njih više nikada nije viđen. PLJudi nisu mogli da učine ništa osim da se posvete Gospodu i priznaju svoju krivicu. Grad je izvestio o ovom čudu sve sa kojima je bio u kontaktu, kao podsetnik i od tada je dodavao broj pored datuma i godine rođenja Hrista, koji je obeležavao godine od kada su deca nestala."

Foto: Jutjub printskrin

 

Veoma je teško sastaviti bilo kakvu logičnu priču iz brojnih hronika, ali može se reći da su meštani Hamlina čvrsto verovali da su deca iz grada nestala 1284. godine. Zapravo, čak i u XVI veku navodili su ovaj događaj, kao na primer kada je izgrađene nove gradske zidine. Na kapiji su urezali sledeću poruku: "Godine 1556, 272 godine nakon što je mađioničar odveo 130 dece iz grada, ova kapija je podignuta."

Neke teorije govore da su deca uzela učešće u Dečjem krstaškom ratu ili da su bile žrtva Crne smrti.

Verovatno nikada nećemo saznati kako je nastala priča o Frulašu iz Hamelna. Međutim, mora se uzeti u obzir da deo priče može biti istinit - da su 1284. godine deca nestala iz grada. Da li je grupa kriminalaca mogla da ih izmami iz grada i otme ih? 

Ako jeste, onda je to čin kojim je uterala strah u kosti generacijama meštana Hamlina; nešto po čemu će ovaj grad postati poznat širom Nemačke i dalje, u vekovima koji su usledili.

(Nacionalna geografija)

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".