U kulturi Lepenski Vir, jednoj od najmisterioznijih i najlepših kultura u istoriji civilizacije, naselja su pravljena po utvrđenom obrascu.
Imala su dvadesetak stambenih objekata i najmanje stotinak žitelja. Kuće su bile tipske, ovalne. Podovi su čvrsti od izdrobljenog krečnjaka. Svaka kuća ima neku vrstu podnog grejanja. On se postizao tako što je peć bila sastavni deo poda pa se toplota prenosila. Lepenci ne samo da su voleli krug već su i bili vrlo pedantni. Kuće su precizno razmeravane i uvek imaju oblik zarubljenog kružnog isečka. Raspoređene su pravilno u redovima oko središta naselja gde se nalazi prostrani trg i velika kuća.
Foto:D.Kujundžić
Groblja Lepenaca nisu u naselju, već dalje. Samo pojedinci, najčešće muškarci i žene koji su doživeli duboku starost, sahranjuju se na trgu ili u okvirima staništa. Ali, izlgeda da je za pokojnike važila demokratija: svi su sahranjivani na različite načine: u opruženom ili sedećem položaju, podignutih, skrštenih ili opuštenih ruku. Lobanje pojedinaca ponekad su polagana kraj ognjišta. Neki pokojnici posipani su okerom, a neki grafitom ili ribljim zubima.
Foto:Arhiva
Pročitajte još
Radili su pametno, pripremajući hranu za zimu. Podižu sezonske logore gde se koriste izvori hrane i sirovina. Time obezbeđuju hranu ali i veću ekonomsku dobit kao i podelu rada i specijalizacije.
Odrasli muškarci činili su mobilnu grupu, ali se i ona delila na podgrupe specijalizovane za lov na određene vrste divljači, za iznalaženje pojedinih sirovina ili za sakupljanje plodova.
U staništu ostaju žene i deca ali i oni u neolitu imaju zaduženja. To su grupe koje rutinski rade svakodnevne poslove. Grupe za hvatanje kornjača i vodenih ptica, za vađenje krtolastih biljaka ili za preradu pojedinih sirovina.
U neolitu počinje i izrada specijalizovanog lovačkog oružja: harpuni, koštani projektili, teški kameni batovi. Alatke: motike, budaci i sadilice od jelenskog roga.
U neolitu je rad poštovan. To što su delili poslove nije dovelo do sticanja privatnog vlasništva, već do sve veće specijalizacije i isticanja sposobnosti pojedinaca. Na taj način su, verovatno, utvrđivali autoritet pojedinaca koji su uživali posebne povlastice za života i trajno poštovanje posle smrti.
Foto: K.Mihajlović/D.Kujundžić/V.Danilov/Arhiva
Arheolozi su ustranovili da su neki zreli ili ostareli muškarci sahranjivani na sasvim izuzetan način. Ti muškarci su upravljali glavnim poslovima i verskim obredima pa je to možda razlog što su sahranjeni na poseban način.
Grobovi pokazuju i da su Lepenci posebno poštovali starije žene. Sve u svemu izgleda da je to bilo vreme kada su godine itekako poštovane.
Visok 178 centimetara i težak 70 kilograma
Prvi projekat Digitalni drevni ljudi je lice mezolitskog čoveka čiji su ostaci otkriveni na lokalitetu Lepenski Vir u istočnoj Srbiji, na obalama reke Dunav pre oko 10 000 godina.
Lobanja ovog čoveka, čuva se u Laboratoriji za bioarheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a antropološke analize ovog skeleta pokazale su da je ova osoba živela oko 55 godina, da je bila visoka 178 cm i teška oko 70 kilograma i da se hranio prvenstveno ribom.
Foto: Narodni Muzej
Istraživač Lepenskog Vira, profesor Dragoslav Srejović, po načinu na koji je individua sahranjena (u sedećem položaju) smatrao je da se možda radi o šamanu, tj. o osobi koja je imala specifičnu ulogu u zajednici.
Za forenzičku rekonstrukciju lica na osnovu kostiju lobanje bio je zadužen Oscar Nilson, stručnjak iz Švedske. Jugoslav Pendić, sa Instituta Biosens u Novom Sadu bio je zadužen za 3D skeniranje lobanje i izradu štampane verzije lobanje na kojoj je vršena rekonstrukcija, kao i za izradu 3D modela rekonstruisanog lica, dok je Milica Tomić iz Beograda bila je zadužena za pokretanje biokinetičkog modela u Unreal Engin-u.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
