У култури Лепенски Вир, једној од најмистериознијих и најлепших култура у историји цивилизације,  насеља су прављена по утврђеном обрасцу.

Имала су  двадесетак стамбених објеката и најмање стотинак житеља. Куће су биле типске, овалне.  Подови су чврсти од издробљеног кречњака. Свака кућа има неку врсту подног грејања. Он се постизао тако што је пећ била саставни део пода па се топлота преносила. Лепенци не само да су волели круг већ су и били врло педантни.  Куће су прецизно размераване и увек имају облик зарубљеног кружног исечка. Распоређене су правилно у редовима  око средишта насеља где се налази  пространи трг и велика кућа.

Фото:Д.Кујунџић

 

Гробља Лепенаца нису у насељу, већ даље.  Само појединци, најчешће мушкарци и жене који су доживели дубоку старост, сахрањују се на тргу или у оквирима станишта. Али, излгеда да је за покојнике важила демократија: сви су сахрањивани на различите начине: у опруженом или седећем положају, подигнутих, скрштених или опуштених руку. Лобање појединаца понекад су полагана крај огњишта. Неки покојници посипани су окером, а неки графитом или рибљим зубима.

Фото:Архива

 

 

Радили су паметно, припремајући храну за зиму. Подижу сезонске логоре где се користе  извори хране и сировина. Тиме обезбеђују храну али и  већу економску добит као и поделу рада и специјализације.

Одрасли мушкарци чинили су мобилну групу, али се и она делила на подгрупе специјализоване за лов на одређене врсте дивљачи, за изналажење појединих сировина или за сакупљање плодова.

У станишту остају жене и деца али и они у неолиту имају задужења. То су групе које рутински раде свакодневне послове. Групе за хватање корњача и водених птица, за вађење кртоластих биљака или за прераду појединих сировина.

У неолиту почиње и израда специјализованог ловачког оружја: харпуни, коштани пројектили, тешки камени батови. Алатке: мотике, будаци и садилице од јеленског рога.

У неолиту је рад поштован. То што су делили послове није довело до стицања приватног власништва, већ до све веће специјализације и истицања способности појединаца. На тај начин су, вероватно, утврђивали ауторитет појединаца који су уживали посебне повластице за живота и трајно поштовање после смрти.

Фото: К.Михајловић/Д.Кујунџић/В.Данилов/Архива

 

 

Археолози су устрановили да су неки зрели или остарели мушкарци сахрањивани на сасвим изузетан начин. Ти мушкарци су  управљали главним пословима и верским обредима па је то можда разлог што су сахрањени на посебан начин.

Гробови показују и да су Лепенци  посебно поштовали старије жене. Све у свему изгледа да је то било време када су године итекако поштоване.

Висок 178 центиметара и тежак 70 килограма

Први пројекат Дигитални древни људи је лице мезолитског човека чији су остаци откривени на локалитету Лепенски Вир у источној Србији, на обалама реке Дунав пре око 10 000 година.

Лобања овог човека, чува се у Лабораторији за биоархеологију на Филозофском факултету у Београду, а антрополошке анализе овог скелета показале су да је ова особа живела око 55 година, да је била висока 178 цм и тешка око 70 килограма и да се хранио првенствено рибом.

Фото: Народни Музеј

 

Истраживач Лепенског Вира, професор Драгослав Срејовић, по начину на који је индивидуа сахрањена (у седећем положају) сматрао је да се можда ради о шаману, тј. о особи која је имала специфичну улогу у заједници.

За форензичку реконструкцију лица на основу костију лобање био је задужен Осцар Нилсон, стручњак из Шведске. Југослав Пендић, са Института Биосенс у Новом Саду био је задужен за 3Д скенирање лобање и израду штампане верзије лобање на којој је вршена реконструкција, као и за израду 3Д модела реконструисаног лица, док је Милица Томић из Београда била је задужена за покретање биокинетичког модела у Унреал Енгин-у.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".