Човек чије име несвесно помињемо сваког дана, када говоримо о температури у Целзијусовим ступњевима, рођен је пре 320 година, 27. децембра 1701. у шведском граду Упсали.
Овај не тако велики град, познат је по најстаријем шведском универзитету, и због тога што су у њој кроз историју стварали велики научници важи за "шведски" Оксфорд. Сем тога, у том граду налази се и седиште Шведске протестантске цркве (титуларни надбискуп Упсале је уједно и поглавар свих протестаната у Шведској).
Један од свакако најзначајнијих личности које је овај град дао свету је поменути астроном Андерс Целзијус.
Он је потицао из научне породице. Отац му је био професор астрономије, један деда математичар, а други астроном. Андерс је наследио породичну склоност ка природним наукама и своја знања усавршио управо на поменутом универзитету у родном граду, где је након школовања и постао професор астрономије.
Фото: Јутјуб/Принтскрин
Иако је Целзијус је по струци примарно био астроном, научну репутацију и светску славу стекао је изумом температурне скале. За потребе проучавања астрономских феномена скренуо је фокус својих истраживања на температурне разлике и рекло би се ненадано, остварио невероватан изум.
Прочитајте још
Једно од првих проблемских питања са којима се позабавио овај научник била је дилема да ли на свим географским ширинама вода кључа и леди се на истој температури.
Како би то утврдио, развио је прецизну температурну скалу, коју смо наследили и ми данас. Међутим, занимљиво је да је Целзијус тачку замрзавања воде означавао са 100°, а точку кључања са 0°, дакле супротно начину на који ми данас чинимо. Предложио је 1742. године да се као основне тачке за мерење температуре на термометру са живом одаберу ледиште и врелиште воде (минимална и максимална скала) при притиску од 760 мм ступњева живе (ммХг), означивши најнижу тачку као 100°, а тачку кључања као 0.
Целзијусови ступњеви (°С, или само Целзијус) су мерна јединица температуре у изведеном СИ саставу. Јединица Целзијусовог ступња је по вредности једнака јединици Келвин (К). Тек годину дана након Целзијусове смрти, други Швеђанин по имену Карл Лине – обрнуо је скалу и ставио 0° као тачку смрзавања, а 100° као тачку кључања воде.
Иначе, поменути Карл Лине остао је познат и је по томе што је увео систем латинских имена за биљке, који је такође у употреби и данас.
Поред изума за мерење температуре, Целзијус је оставио значајан траг на пољу изучавања дневних промена магнетске деклинације и утврдио утицај поларног светл на земљин магнетизам.
Бавио се и метрологијом (заговарао увођење Грегоријанског календара, мерио меридијанске ступњеве). Године 1736. године суделовао је у пионирској експедицији која је супела да измери лук меридијана. Први је и уочио деловање поларне светлости на магнетску иглу.
Један кратер на Месецу данас носи његово име. Појам "Целзијусов степен" односно "степен Целзијуса" службено и међународно је прихваћен 1948. године на Међународној конверцији о мерама и тежинама.
Андерс Целзијус је умро од туберкулозе (сушице) у свом родном граду 25. травња 1744. године, вероватно ни неслутећи да ће се његово име и његови резултати толико користити у будућности. Ипак, на помен речи целзијус, он данас најмање пада на памет.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
