Интерпретатор моћног гласа почео је 1981. каријеру основавши групу "Сар е Рома", која је изводила ромску музику, а као солиста наступа од 1989.
Као и на све житеље Балкана, рат у којем се некадашња држава распала значајно је утицао и на живот Џиновића, који се током сукоба одселио из Сарајева. Једну његову посета родном граду 1997. године изазвала је велику пажњу медија, због инцидента у једном клубу, када је припити младић потегао пиштољ на певача. Иако су медији у републикама бивше Југославије овај догађај представили сензационалистички, тврдећи да је Џиновић протеран из Сарајева, певач је на сасвим другачији начин објаснио шта се догодило, говорећи за лист "Сабор". Овај занимљиви текст преносимо у целости:
Нова плоча Хариса Џиновића још није угледала светлост дана, а својевремено велика фолк звезда некадашње Југославије, поново заузима истакнута места у новинама. Не због песама већ због инцидента који се недавно збио приликом његовог боравка у Сарајеву. Тачније, због претње пиштољем, која је могла, како су неке новине писале, да има и трагичан крај.
Фото: Архива ТВ Новости
Штампа, најпре у Словенији, а потом и у неким другим републикама бивше Југославије, објавила је како је у једном сарајевском кафићу неки младић потегао пиштољ на Хариса, који је, наводно, потом безглаво побегао из града. Испало је чак да је неко Џиновића из Сарајева (његовог родног града) - протерао. Сва писања, наравно, била су на основу непроверених података, јер није било изјава ниједног од актера тог инцидента, па смо одллучили да Хариса Џиновића потражимо у Паризу (где већ дуже живи) и упитамо - шта се стварно догодило током његовог боравка у Сарајеву.
- Страшно ме је погодило писање неких листова, чак сам стекао утисак да неко намерно жели да баци љагу на Сарајево, да га представи као град у којем чак ни један Харис Џиновић не може на миру да живи - прича певач. - Мој боравак у Сарајеву, међутим, био је врло пријатан, колико је то у оваквој ситуацији могуће. Срео сам пуно старих пријатеља, много непознатих а срдачних људи, поделио сам у току једне вечери више од 300 аутограма. То довољно говори да онај стари дух Сарајева још живи.
Прочитајте још
На директно питање о наводној претњи пиштољем и изгону из родног града, Харис овако одговара:
Фото: В. Данилов
- Од свега је једино тачно да је један младић, очито припит, извадио пиштољ на мене. То се догодило у познатом сарајевском клубу "Фис", где се окупљају познати спортисти и музичари - Даворин Поповић, Вахидин Мусемић, Мирза Делибашић. После концерта у Скендерији, наше друштво је отишло у тај кафић, и негде у зору око четири сата изјутра, дошло је до тог инцидента. Наравно, момка су присутни брзо уразумили, он је склонио оружје, потом сам му чак и отпевао једну своју песму. Кажу да је сутрадан долазио у клуб да се извини власницима, тражио је и мене ради извињења. Али што се неког протеривања тиче, нема ни говора. Остао сам после тога још два дана у Сарајеву, а потом аутомобилом отишао до Загреба, а даље авионом у Париз. Понављам, у Сарајеву сам био срдачно дочекан.
Како су новине сазнали, или измислиле, да је Харис и на концерту био извиждан, није познато, тек, певач опет има другачије виђење свега.
Фото: Архива Новости
- Концерт у Скендерији је био добротворне природе и на њему су учествовале бројне звезде, укључујући и Халида Муслимовића, Шемсу Суљаковић, Халида Бешлића. Приредба је почела у 19 сати, а трајала је све до два по поноћи! Седам сати се певало, а ја сам наступио последњи. Када ме је водитељ најавио као европску звезду, истовремено и одјавивши концерт, логично је да су неки људи кренули да излазе. Али, у сали је било 12.000 људи, и неколико стотина који су кренули, може се сматрати занемарљивим бројем. Уосталом, публика ме је задржала на бини, па сам уместо предвиђене две, певао чак пет песама, посебно ми је драго што је тамо било пуно млађих људи, а сви су редом знали моје старе песме, иако пуних седам година нисам снимио плочу.
Инцидент са пиштољем Харис Џиновић правда вишком емоција, које је у Сарајеву тешко прикрити. Истина, његов утисак је да људи тамо настоје да живе нормално, да забораве на рат колико је то могуће, али пиштоља и ноћних сукоба, вели, има и у другим великим градовима некадашње Југославије.
- Сулудо је написати како сам по други пут морао да бежим из Сарајева. Па, јесам кад су сукоби почели, био послом на Тајланду, значи, ни тада нисам протеран. Сада, понављам, боравио сам тамо колико је требало, и најнормалније потом отишао у Париз. Шта још треба да објашњавам?
* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај чланак је изашао у "Сабору", 14. априла 1997.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
