"Цеца је цветала од среће. Тог лета 1991. године отишли смо на море. Био је то крај мог момачког лудовања. Бар сам тако тада мислио. Свадба је била на сплаву „Лукас”. Двеста сватова. Свирали су моји пријатељи, а ја сам повремено узимао микрофон".

Фото: АТА имагес

 

 

"Дан је почео по свадбеном протоколу, који сам ја прилично окрњио. Отишао сам с пријатељем да на свечани дан окушам срећу на покер апаратима. Кад сам се вратио кући, хармоникаш је увелико увесељавао госте. Испред зграде су цепали трубачи, а Цецина мајка је певала с њима. Добро сам се набарио и у таквом, свадбарском расположењу, кренуо на „Лукас”. Цеца је била у благословеном стању и само се смешкала".

"Не сећам се баш много детаља са свадбе. Знам само да се однекуд појавила једна моја бивша девојка из средње школе и да смо се љубили у ве-цеу. Жене су чудо. После жвалављења са мном с осмехом је честитала мојој супрузи улазак у брачне воде".

 

 

"Данас тек схватам колики сам испао дрипац према првој жени, мојој првој, правој великој љубави. Прави дрипац! Умислио сам да ме моја жена не заслужује, да сам ја нешто изнад ње. И да сам је превазишао. А она је патила. Сада знам да је у то време управо она била жена за мене, тихи пратилац мог успона, дивна мајка, поштовалац мојих родитеља".

"Кад смо се преселили на Баново брдо, почео је други део брака с Цецом. Мој брак је за комшије био идеалан брак. Цеца и ја се никад нисмо свађали. И то није добро. Ваља понекад избацити муку из себе. Почео сам да шврљам. Цеца ме никад није ухватила у превари, мада је сигурно наслућивала. У ствари, једном ме је укебала, али је то више личило на француски водвиљ" - пише у Лукасовој књизи.

БОНУС ВИДЕО: