Отац Гојко Перовић има беседе које просветљују, док га верници пажљиво слушају. О припреми за причест овако је говорио:
"Пред причешће човек треба ипак да се припреми. Не може нико да каже да је заслужио да се причести. Причешћу се прилази са ставом да сам грешан. "Ја недостојни слуга божији Гојко, прилазим да се причестим."
Ако сам дошао пред причешће и кажем: "Ево ме Боже постио сам дошао сам да се причестим, добар сам, праведан сам..." Е ти Гојко, склони се! Ти си већ свети човек, теби не треба ништа.
Фото: Јутјуб принтскрин/Острог Тв Студио
Само један тип људи није заслужио да буде причешћен а то су они људи који мисле да су достојни.
Шта, постио си пост, исповедио си се, ниси ништа ни јео ни пио од поноћи и мислиш да си достојан? Не, то треба да те подсети колико си грешан. И то што си примио причешће добијаш га не зато што си зарадио, већ зато што ти Бог даје по својој љубави.
Прочитајте још
Али опет, када је већ тако када бог даје по љубави, ред је да се припремимо за то причешће.
Фото: Јутјуб принтскрин/Црквена ризница
Када нам долазе гости, жена спрема ручак, прави торту, пере завесе, а тај гост не долази да би јео, пио и гледао завесе, већ зато што смо пријатељи и лепо му је да се дружимо. Али не спремам ја то да би он мене похвалио, него зато што га волим и што желим да има у кући свега да га почастим и зато да му буде лепо. Из љубави, а не зато што ће неко да ме бодује.
Исто тако: Богу не треба ништа, ни то што постимо, ни то што се молимо, он је Бог једноставно и без тога. Него нас позива у своју близину зато што нас воли. А ми већ кад идемо код њега ред је да се мало средимо, да се наместимо. Ред је да изађем пред њега најбољи могући. И кад изађем пред њега - никакав сам. И опет, кад сам никакав, не значи да треба да будем крмељав, рашчупан и флекав.
Зато, сутра када одете у цркву да се причестите, благослов имају пре свега они који су крштени, они који су постили пост од срца, они који су постили пост да би Богу угодио, а не да пости да прича људима и хвали се.
Фото: Shutterstock
Најправилније је да се човек исповеда код свог духовника. Зашто? Може човек да се исповиди било ком свештенику, и тај део је универзалан. Али има и други део исповести, тај коме сам се исповедио - било би добро да он мени нешто каже, да прокоментарише то што сам му рекао, да ми да неки савет... А чињеница је да то буде неки свештеник који ме већ познаје.
Као када идете код изабраног лекара. Или када жена иде код гинеколога који јој води трудноћу. Зашто? Није свака жена иста, није свака трудноћа иста... Доктор прати шта се дешава... И када дође порођај, доктор зна с чим има посла.
Свештеник код којег се исповедите мора да вас зна како би вам дао најбољи савет.
Фото: Shutterstock
Значи, за причест су спремни они који су крштени, који су постили срцем, који су се исповедили срцем, ко није ни са ким у свађи.
Не можемо доћи да се причестимо, а људима говоримо "бежи ми с очију, тебе нећу, с тобом се не дружим..." Од бога тражимо нешто што не заслужујемо, а друге људе одсецамо из живота. То не иде једно с дргим. Ја сам свештеник и у мом типику пише да не смем да служим литургију ако сам у свађи с неким. Него ми пише да се измирим са неким ако неко има нешто против мене. Не ја против њега, него он против мене. Али моја обавеза као свештеника и вас као хришћанина је да урадите све оно колико је до вас, да будете у миру са собом.
Па не мораш сада са сваким на силу да се дружиш, али мржњу и непријатељство не смеш да гајиш према другима.
Фото: Профимедиа, СПЦ
Када дођеш пред причест треба да стојиш праведан и на миру са собом.
За причест нам, дакле треба:
БОНУС ВИДЕО:
