ДЕПРЕСИВНА: Холанђанка (28) за месец дана иде на еутаназију

Физички здрава 28-годишња жена имена Зораја тер Бик, која болује од депресије, аутизма и граничног поремећаја личности, окончаће живот еутаназијом, како тврди. Наиме, она живи у малом селу у Холандији, а биће еутаназирана почетком следећег месеца, на софи у свом дому са својим дечком поред себе, пише Дејли Мејл.

Зораја је одлучила да жели да умре након што јој је психијатар рекао да "више ништа не може да учини за њу" и да "никада неће бити боље". Подразумева се да ће јој лекар дати седатив пре примене лека који ће јој зауставити срце. Еутаназија је легална у Холандији од 2002. за оне који доживљавају "неподношљиву патњу без изгледа за побољшање".

Након смрти Зораје, повереништво за ревизију еутаназије процениће њен случај како би осигурало да се лекар придржавао свих "критеријума дужног старања" и ако је тако, холандска влада прогласиће њен живот законито окончаним. Када је имала само 22 године, Зораја је одлучила да затражи беџ забране оживљавања, нешто што обично носе старији људи.

Сада, након што су лекари наводно рекли да не могу да учине ништа друго како би побољшали њено ментално здравље, одлучила је да је уморна од живота. Девојка је изјавила за медије да је увек била врло јасна да ако не буде боље, неће више тако наставити да живи.

Одлучила је да неће имати сахрану и да ће бити кремирана. Њен 40-годишњи дечко просуће њен пепео на "лепом месту у шуми" које су заједно одабрали. "Не видим то као да ми душа одлази, него више као да се ослобађам живота", рекла је о својој ишчекиваној смрти, признајући: "Мало се бојим умирања, јер је то крајња непознаница. Заправо не знамо шта је следеће - или нема ничега? То је страшан део." 

Зораја је помно испланирала своје "ослобађање", рекавши за медије да ће "лећи на кауч у дневној соби" и да тамо "неће бити музике". "Лекари ће ми дати своје време. Неће само доћи и рећи ‘лези, молим те!‘ Обично иде шољица кафе да смири живце и створи пригодну атмосферу, а затим ће ме питати јесам ли спремна да заузмем своје место на каучу. А онда ће покренути процедуру и пожелети ми срећан пут или, у мом случају, ‘лаку ноћ‘, јер мрзим кад људи кажу ‘срећан пут‘, јер ја не идем никуда", објаснила је.

Фото: Профимедиа

Холандија је једна од три земље у ЕУ где је пракса потпомогнутог умирања легална, а групе за људска права тврде да то људима који се боре са смртоносном болешћу, или неком другом неизлечивом болешћу, даје право да окончају своју патњу на хуман начин. Подаци су открили да је 8.720 људи у Низоземској окончало живот еутаназијом у 2022. години - повећање од 14 посто у односу на годину пре. Та бројка представља 5,1 посто свих смртних случајева у земљи - но стварни број могао би бити пуно већи с обзиром на то да истраживање показује да се око 20 посто смртних случајева узрокованих еутаназијом не пријављује, према холандским медијима.

Према холандским регионалним надзорним одборима (РТЕ) који прате смртне случајеве, нису спроведена никаква научна истраживања која би утврдила разлог драматичног повећања броја људи који су се одлучили на еутаназију. Према холандском закону, да би добио право на еутаназију, пацијент мора да добије пристанак два независна лекара, од којих се обојица морају сложити да њихов случај испуњава детаљне критеријуме. Такође се мора сматрати да је дотични пацијент "ментално компетентан" за доношење одлуке о еутаназији - нешто што представља проблем за пацијенте који пате од деменције који затраже еутаназију. Међутим, холандска влада ради на томе да праксу еутаназије учини доступном ширем кругу људи након кампања које спроводе различита удружења за људска права.

У априлу прошле године објављено је да родитељи у Холандији могу еутаназирати своју смртно болесну децу од 12 и више година, а планира се увођење закона за проширење прописа о еутаназији за смртно болесну децу између једне и 12 година. Такво би се проширење односило на процењених пет до десеторо деце годишње, која неподношљиво пате од своје болести, немају наде у побољшање и којима палијативно старање не може да донесе олакшање, рекла је влада. Међутим, неки стручњаци верују да би поступно ублажавање закона о еутаназији у земљи могло да доведе до клизавог терена који би могао да доведе до тога да физички и ментално здрави људи који "одлуче да њихов живот више нема сврхе" желе рано да умру.

Стеф Греневуд, здравствени етичар на Теолошком факултету Кампен, рекао је да види како лекари и психијатри третирају еутаназију као прихватљиву опцију уместо као крајњу последњу опцију, као што је пре била. "Видим феномен, посебно код људи са психијатријским болестима, а посебно код младих људи с психијатријским поремећајима, где се чини да здравствени радници лакше одустају од њих него пре", рекао је Греневуд. Тео Боер, професор здравствене етике на Протестантском теолошком факултету у Гронингену, поновио је Греневудову тврдњу, наводећи да је, док је девет година служио у ревизијском одбору, видео како се холандска пракса еутаназије "развила од смрти као последњег решења до смрти као задате опције". 

У међувремену, очекује се да ће законодавци у Шкотској наредне јесени расправљати о закону о потпомогнутој смрти. Према предложеном предлогу закона о потпомогнутој смрти за неизлечиво болесне пацијенте, неизлечиво болесни Шкоти узраста од 16 година моћи ће да затраже помоћ лекара да окончају свој живот. Закон предлаже да одрасле особе са неизлечивом болешћу могу да затраже смртоносну дозу лекова од свог леара опште праксе. Лекари који имају призив савести моћи ће то да одбију према заштитним мерама предложеним у предлогу закона. Присталице кажу да ће закон осигурати људима избор "сигурне и саосећајне потпомогнуте смрти", али критичари су осудили закон као опасан и упозорили да би то могло да нормализује самоубиства.

БОНУС ВИДЕО: