Заправо, једина из тих генерација за коју се тврди да нема ниједан комад са чувеним потписом је - сама Мирјана Марић.

Фото: Јутјубпринтскрин/RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal

 

 

- Немам ниједно парче од својих креација. Има моја ћерка, ја баш ништа - говорила је тада чувена дизајнерка, која већ тада деценијама живела на релацији Србија-Сједињене Државе.

Модна дизајнерка Мирјана Марић рођена је у Крављу, насеље Црвени крст у Нишу, 22. маја 1938. године. Десет година касније, 1948. године, после Другог светског рата долази са породицом у Београд. Дипломирала је 1960. године на Академији за примењену уметност, одсек текстила, а затим је и магистрирала текстил и савремени костим на Уметничкој школи у Манчестеру.

Фото: Јутјубпринтскрин/RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal

 

 

Од 1962. до 1964. године радила је у штампарији "Текстил колор" у Бабушници, а од 1964. као професор у Школи за индустријско обликовање (данас Школа за дизајн у Београду).

Како је прошла све школе, стекла сва теоријска и практична знања и искуства било је логично и да кренувши сутним корацима, крочи у свет моде. Тако су њени кораци постали све већи и већи. Остаће упамћена као жена која је увела темеље српске модне еволуције. Старији је се сећају и исто тако се сећају да је њено име било име за квалитет.

 

 

Године 1968. добила је статус слободног уметника и запослила се у Југоекспорту, убедивши руководство фирме да мора да покрене производњу, а неколико година касније почела је да ради у радионици за високу моду.

Захваљујући њој, Србија, али и цела Југославија постала је позната и по моди. Година њеног успона била је 1970. када је добила статус слободног уметника. Онда се запослаила у Југоекспорту. У тој фирми је убедила руководство да мора да крене са производњом. Онда је почела да се бави и високом модом. Сарађивала је са модним кућама "Рудник" и "Мода“.

Фото: Јутјубпринтскрин/RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal

 

 

Године 1975. и 1976. добија посебно признање од Пјера Кардена и позив да има модне ревије са њеним моделима у Француској.

Августа 2014. године, у Етнографском музеју у Београду, на изложби "Мирјана Марић: мода и дизајн", ауторке Мирјане Менковић, приказана је колекција вечерњих хаљина које је Мирјана Марић поклонила Етнографском музеју. Такође, последњу ревију имала је 1992. године. 

Мирјана Марић је живела и живи моду. У свету моде остала је синоним за елеганцију и квалитет, а нас посебно радије чињеница да је била Српкиња.

Фото: Јутјубпринтскрин/RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal

 

 

У атријуму Народног музеја, 29.новембра, одржана је омаж ревија модне иконе Југославије са моделима који су поклоњени Етнографском музеју након њене последње изложбе 2014. године.

Креације су понеле познате манекенке модне сцене бивше Југославије и тиме добиле прилику да се још једном врате Мирјаниним креацијама. Овим гламурозним догађајем, свечано је затворен 48. Перwолл Фасхион Wеек.

Како је мода била Мирјанин живот, издвајамо за вас и неколико њених цитата:

 

 

"Мода је стање душе онога ко је креира, али и онога ко је бира и носи".

"Модним креатором се, заправо, не постаје него се човек рађа са том склоношћу или без ње. Ја сам, чини ми се, имала нешто талента, нешто склоности и била сам спремна да и десетак сати дневно проведем уз своје крпице". (ТВ Новости, 1975)

"Имам енергије, можда више енергије него талента. Кад боље размислим, енергија, а не таленат, помогла ми је да опстанем". (Свијет, 1986)

"Оно што примећујем је да су девојке и жене сада много лепше него раније. Такође, различите су, без обзира на глобализацију. Људи се облаче у бојама. Када изађем у град ја видим много боја и то ми се допада јер је манифестација нашег унутрашњег оптимизма. Раније се углавном носила боја која је те сезоне била модерна, ретко нека друга".

 

 

"Данас се доста носи џинс и то је у реду ако вам пристаје. Квалитетна бела кошуља, добре џинс панталоне и у томе можете и у позориште".

"Покушала сам да из сваког материјала извучем максимум његових особина и могућности. Хтела сам да покажем да се вечерње хаљине не морају правити само од луксузних тканина као што су чипка, ламе, брокат и слично, већ и од најобичнијих материјала, којима начин обраде даје свечани карактер". (Политика, 1972)

"Укус потрошача највише зависи од оних који их одевају". (Политика, 3. 10. 1976)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".