Zapravo, jedina iz tih generacija za koju se tvrdi da nema nijedan komad sa čuvenim potpisom je - sama Mirjana Marić.
Foto: Jutjubprintskrin/RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal
- Nemam nijedno parče od svojih kreacija. Ima moja ćerka, ja baš ništa - govorila je tada čuvena dizajnerka, koja već tada decenijama živela na relaciji Srbija-Sjedinjene Države.
Modna dizajnerka Mirjana Marić rođena je u Kravlju, naselje Crveni krst u Nišu, 22. maja 1938. godine. Deset godina kasnije, 1948. godine, posle Drugog svetskog rata dolazi sa porodicom u Beograd. Diplomirala je 1960. godine na Akademiji za primenjenu umetnost, odsek tekstila, a zatim je i magistrirala tekstil i savremeni kostim na Umetničkoj školi u Mančesteru.
Foto: Jutjubprintskrin/RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal
Pročitajte još
Od 1962. do 1964. godine radila je u štampariji "Tekstil kolor" u Babušnici, a od 1964. kao profesor u Školi za industrijsko oblikovanje (danas Škola za dizajn u Beogradu).
Kako je prošla sve škole, stekla sva teorijska i praktična znanja i iskustva bilo je logično i da krenuvši sutnim koracima, kroči u svet mode. Tako su njeni koraci postali sve veći i veći. Ostaće upamćena kao žena koja je uvela temelje srpske modne evolucije. Stariji je se sećaju i isto tako se sećaju da je njeno ime bilo ime za kvalitet.
Godine 1968. dobila je status slobodnog umetnika i zaposlila se u Jugoeksportu, ubedivši rukovodstvo firme da mora da pokrene proizvodnju, a nekoliko godina kasnije počela je da radi u radionici za visoku modu.
Zahvaljujući njoj, Srbija, ali i cela Jugoslavija postala je poznata i po modi. Godina njenog uspona bila je 1970. kada je dobila status slobodnog umetnika. Onda se zaposlaila u Jugoeksportu. U toj firmi je ubedila rukovodstvo da mora da krene sa proizvodnjom. Onda je počela da se bavi i visokom modom. Sarađivala je sa modnim kućama "Rudnik" i "Moda“.
Foto: Jutjubprintskrin/RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal
Godine 1975. i 1976. dobija posebno priznanje od Pjera Kardena i poziv da ima modne revije sa njenim modelima u Francuskoj.
Avgusta 2014. godine, u Etnografskom muzeju u Beogradu, na izložbi "Mirjana Marić: moda i dizajn", autorke Mirjane Menković, prikazana je kolekcija večernjih haljina koje je Mirjana Marić poklonila Etnografskom muzeju. Takođe, poslednju reviju imala je 1992. godine.
Mirjana Marić je živela i živi modu. U svetu mode ostala je sinonim za eleganciju i kvalitet, a nas posebno radije činjenica da je bila Srpkinja.
Foto: Jutjubprintskrin/RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal
U atrijumu Narodnog muzeja, 29.novembra, održana je omaž revija modne ikone Jugoslavije sa modelima koji su poklonjeni Etnografskom muzeju nakon njene poslednje izložbe 2014. godine.
Kreacije su ponele poznate manekenke modne scene bivše Jugoslavije i time dobile priliku da se još jednom vrate Mirjaninim kreacijama. Ovim glamuroznim događajem, svečano je zatvoren 48. Perwoll Fashion Week.
Kako je moda bila Mirjanin život, izdvajamo za vas i nekoliko njenih citata:
"Moda je stanje duše onoga ko je kreira, ali i onoga ko je bira i nosi".
"Modnim kreatorom se, zapravo, ne postaje nego se čovek rađa sa tom sklonošću ili bez nje. Ja sam, čini mi se, imala nešto talenta, nešto sklonosti i bila sam spremna da i desetak sati dnevno provedem uz svoje krpice". (TV Novosti, 1975)
"Imam energije, možda više energije nego talenta. Kad bolje razmislim, energija, a ne talenat, pomogla mi je da opstanem". (Svijet, 1986)
"Ono što primećujem je da su devojke i žene sada mnogo lepše nego ranije. Takođe, različite su, bez obzira na globalizaciju. LJudi se oblače u bojama. Kada izađem u grad ja vidim mnogo boja i to mi se dopada jer je manifestacija našeg unutrašnjeg optimizma. Ranije se uglavnom nosila boja koja je te sezone bila moderna, retko neka druga".
"Danas se dosta nosi džins i to je u redu ako vam pristaje. Kvalitetna bela košulja, dobre džins pantalone i u tome možete i u pozorište".
"Pokušala sam da iz svakog materijala izvučem maksimum njegovih osobina i mogućnosti. Htela sam da pokažem da se večernje haljine ne moraju praviti samo od luksuznih tkanina kao što su čipka, lame, brokat i slično, već i od najobičnijih materijala, kojima način obrade daje svečani karakter". (Politika, 1972)
"Ukus potrošača najviše zavisi od onih koji ih odevaju". (Politika, 3. 10. 1976)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
