Називи општина у Београду изведени су из имена историјских личности и догађаја, али често и из легенди. И док многи становници престонице уопште нису упознати с пореклом имена општине у којој живе, неретки су се сигурно запитали зашто је њихов крај добио баш то име.
На територији Београда налази се 17 општина, десет градских и седам приградских.
Стари град
Општина названа по томе што представља историјско место и улогу старог градског средишта, из кога се српска престоница касније развијала.
Фото: Д. Миловановић
Савски венац
Добио је назив према положају, јер је општина попут венца смештена уз обалу реке Саве.
Палилула
Овај назив помиње се први пут почетком 19. Века, и то као „село смештено на четврт сата“ од града опасаног шанцем. Име ове општине настало је тако што је у вароши, у време турске владавине, било забрањено пушење због опасности од пожара. Грађани који су желели да запале лулу, морали су да иду ван градских зидина, а управо једно од тих места је и данашња Палилула. Постоји веровање да је на овом месту била ознака са нацртаном лулом која је указивала да је ту слободно пушење, и отуда потиче сам назив општине. Ипак, други извори објашњавају да је назив имена потекао због тога што је ту био развијен грнчарски занат, а грнчарија се пекла у пећима које су се због специфичног облика димњака називале „луле“.
Прочитајте још
Следеће две општине име су добиле по кафанама:
Чукарица
Названа по механи Стојка Чукаре, која се налазила у близини Топчидерске реке.
Фото: А. Станковић
Нови Београд
По кафани отвореној 1924. године у Улици Тошин бунар, а од 1939. године у Земуну је излазио и недељник „Нови Београд“.
Неки називи општина воде порекло од историјских личности и догађаја у којима су учествовали:
Вождовац
Означава место с којег је вожд Карађорђе повео своје устанике и 1806. године први пут ослободио град од Турака. У спомен на тај догађај крај је назван Вождово предграђе, а касније је добио данашњи назив.
Врачар
Најстарија прича о пореклу овог имена потиче још из 16. века, а према њој је у овом делу града колибу имао јунак-неверник чије је име било Врачар. Према другој легенди, име ове општине потиче заправо из врапчијих поља, јер је много птица било настањено на овом простору.
Фото: М. Анђела
Лазаревац
Назив општине је утврђен поводом прославе петстогодишњице Косовског боја, у част цара Лазара.
Обреновац
Општина је добила назив по кнезу Милошу Обреновићу, који је после Другог српског устанка обновио ово место, које се претходно звало Палеж.
Младеновац
Ова општина добила је назив по извесном Младену који је са своја два брата населио овај опустели крај после Косовског боја.
Поједине општине добиле су имена по латинским, али и словенским речима:
Земун
Добио је назив према словенској речи землин, која у преводу означава земљани град. Први назив за Земун је био Таурунум. Најстарији писани трагови о данашњем имену града датирају из XII века.
Фото: Н. Скендерија
Сурчин
За ову најмлађу градску општину кажу да је име добила од латинске речи која значи склониште. Из новије историје датира прича о шанцу прокопаном у време када је овим крајевима пролазила граница између Турске и Аустроугарске.
Сопот
Име ове општине је старословенског порекла и значи извор или вода која се обрушава. Постоји неколико теорија о томе из ког језика потиче ово име, а оно што је битно јесте да у свим верзијама Сопот у преводу значи извор или има конкретне везе са водом. На територији Сопота заиста се налази велики број извора.
И остале београдске општине добиле су називе на необичне начине:
Звездара
По астрономској опсерваторији која је подигнута 1887. године на брду некадашњег Великог Врачара, читав овај крај је касније добио тај назив.
Барајево
Сматра се да је Барајево добило име услед присуства многобројних извора на његовој територији. По предању, у давна времена је речено: „Бара је ово”. Тако је настало и до данас остало ово необично име. Насеље се помиње у доба турске управе под именом Барај, а у време аустријске окупације под данашњим именом. Општина Барајево је приступила заједници београдских општина 1955.
Раковица
Име Раковица први пут се помиње у турском попису становништва из 1560. године као село Влаха. Према предању, место је добило име по – раковима, становницима потока који је протицао кроз насеље. Назив Раковица првобитно се односио на реку.
Гроцка
Назив се помиње први пут у 9. веку под словенским називом Гардец. У доба управе Турака променило је назив у Хисарлик (градилиште).
БОНУС ВИДЕО:
