Певачица Сека Алексић посетила је гроб покојног оца Милорада Алексића, који је преминуо 2017. године.
Сека је поделила емотивни призор уз који је кратко написала "тата" уз емотикон срца.
Иначе, Сека Алексић у једном тренутку свог живота потпуно је изгубила контакт са оцем. Због рата, она се са мајком, братом и очухом преселила из родног града прво у Бању Ковиљачу, затим у Липолист, а њен отац је отишао у Аустрију.
Нису се чули и видели годинама све док једног дана њена тетка није у Аустрији срела њеног тату. Чули су се, а после неколико година и видели. Два сата су се грлили и плакали.
Фото: Инстаграм принтскрин/seka_aleksic
Прочитајте још
- За време рата смо прекинули контакт скроз. Очух је са мном учио историју, то никада нећу заборавити, он чита наглас а ја треба то да запамтим док размишљам шта ћу вечерас да обучем, али он се толико јадан трудио око мене. Учили смо историју, српски, немачки... Он се заиста трудио и верујте ми, ја сам толико имала осећај да је он мој тата, да је он тај мој, заштитник, тај мушкарац који је мени кроз читаво то детињство па и дан данас недостајао. Он је то једним делом доста надоместио, заиста јесте, али кључна ствар свега тога је била мама која је увек говорила да је мој тата најбољи, да је мој тата диван човек, да мој тата није добар само када попије, али да не да није добар него је ето тако мало преке нарави. Моја мама никада за мог тату није ништа ружно рекла и увек ме је учила да је тата-тата и да нико други не може да буде тата - рекла је Сека у емисији "На терапији са Славицом Ђикић Дејановић".
Фото: АТА имагес
- Тата и ја смо током мог одрастања имали тај прекид комуникације зато што смо ми избегли, отишли смо у другу државу, он је отишао за Аустрију. Тада су постојали само фиксни телефони и јако је било тешко наћи све, али десио се период када смо се некако пронашли. Моја тетка је тада отишла да живи у Аустрију, као избеглица, а ми смо отишли са тадашњим нашим очухом за Бању Ковиљачу и ево то сам се сад сетила, тетка је била та која је пронашла мог тату у Аустрији, у Бечу. То је био њен зет, а њега је цела мамина фамилија обожавала. Он је био најбољи. И, тако смо ступили у контакт, тетка је дала од наше комшинице фиксни телефон, он је позвао. Али, када је тата позвао, искрено да вам кажем, ја нисам осећала да причам са татом. Чудан је то осећај. Све је мене подсетило, ја знам да је то мој тата, али то је у ствари шок. Ја сам се ваљда толико шокирала да ја нисам могла да се препустим емоцијама, само сам размишљала шта ће рећи мој очух Милан, да неће њему бити криво што мене зове тата. Међутим, све је то најнормалније прошло, ја мислим да је он био најсрећнији од свих нас што је мој тата позвао - присетила се Сека.
"Два сата смо се грлили и плакали"
Ипак, тада није дошло до њиховог сусрета. Он је уследио тек касније када је, како каже, већ постала позната.
- Са издањем мој првог албума, када сам пошла у Беч да радим, мој тадашњи менаџер и емотивни партнер ми је рекао: "С' обзиром на то да идемо за Аустрију, било би лепо да пронађеш свог тату", ја кажем: "Па добро, пронаћићу, хајде". Тада су већ били периоди када сам ја била и мало љута на њега јер сам већ старија па сам већ могла да склопим слику када је био добар, када није и зашто није био добар ако је моја мама била добра. Тада сам мало била и љута, али све се то занемарило када смо се ми срели, загрлили и видели. То је било јако тешко и емотивно - рекла је Сека.
Фото: АТА имагес
Сусрет је био, како певачица каже, веома стресан и емотиван, због чега није могла да задржи сузе.
- Мој тата је био генерално емотиван човек. Он је могао да заплаче када види сироче на улици да проси. Такав је био и ја сам то попримила на њега, ја сам иста таква. Мене стварно те неке потресне слике везане за децу, буквално ме изују из ципела, буквално на такве тужне ситуације мени треба мало времена да дођем себи, вероватно и због тог мог детињства ме то још више потреса, али тај наш сусрет је био јако, јако стресан и за њега и за мене. Ми смо се два сата само грлили и плакали - испричала је Сека покушавајући да не открива детаље јер су сузе почеле да навиру на очи.
На питање "Да ли се сећате реченице, како вам се обратио?", Сека је рекла:
- Јој немојте то... Уопште нисам планирала да плачем... Била сам мршава као мала и звао ме Жило и само је рекао: "Где си ти бре Жило?". И то је све. Два сата смо ми само седели, он је плакао, а ја без обзира што сам била одрасла нисам знала ни шта да га питам.
БОНУС ВИДЕО:
