Северну зелену анаконду, дугу непуних осам метара и тешку скоро 200 килограма, открио је професор и ТВ водитељ Фрик Вонк. Упркос томе што је анаконда имала главу величине људске професор Вонк (40) се није плашио да се приближи монструму.
Невероватни снимак приказује холандског биолога како плива поред огромне анаконде која је дебела као аутомобилска гума.
До сада је само једна врста зелене анаконде - такође названа џиновска анаконда - била препозната у Амазону. Северна зелена анаконда сада је потврђена као посебна врста у новој студији објављеној у Диверситију.
- Заједно са још 14 научника из девет земаља открили смо да је највећа врста змије на свету зелена анаконда. То су заправо две различите врсте. Зелене анаконде пронађене на северу њиховог подручја у Јужној Америци, укључујући Венецуелу, Суринам и Француску Гвајану, изгледа да припадају потпуно другој врсти. Иако на први поглед изгледају готово идентично, генетска разлика између њих је пет и по одсто и то је огромно. Људи и шимпанзе се рецимо генетски разликују једни од других само за око два одсто - наводи Вонк.
Нова врста је добила латински назив Еунецтес акаиима илити северна зелена анаконда. Истраживачи кажу да је већ угрожена.
Прочитајте још
- Регион Амазоније је под великим притиском климатских промена и континуираног крчења шума. Више од петине Амазона је већ нестало што је површина 30 пута већа од Холандије. Опстанак ових легендарних џиновских змија нераскидиво је повезан са заштитом њиховог природног станишта - наводи Вонк.
Професор Хесус Ривас, водећи аутор студије, објаснио је да је схватио да постоји више од једне врсте зелене анаконде пре више од 15 година. Тада је са супругом Саром, која је накође научник, почео да анализира узорке како би доказали генетске разлике.
- Сара и ја смо почели да истражујемо 2007. године кад смо први пут приметили да постоји велика генетска разлика између узорака из Венецуеле и неких узорака из Перуа. Онда смо започели процес прикупљања узорака и сарадника широм Јужне Америке и шире како бисмо довршили мозаик узорака који нам је омогућио да саставимо студију. Радио сам у многим земљама са бројним колегама на прикупљању узорака. Сара је урадила већину тешких задатака попут секвенционирања гена и филогенетске анализе - наводи Ривас.
Наводи да проучава анаконде 32 године и да се сада поставља питање колико других врста постоји за које не знамо.
- Ако је тако легендарна животиња била непримећена толико година шта је са мање упадљивим и мање проучаваним животињама и биљкама - пита се Ривас.
(Курир/Дејли мејл)
БОНУС ВИДЕО:
