Жена

ГРЕТА ГАРБО: Ванвременска лепота која и данас интригира

Извор: Нпортал

29.11.2021

13:05

НАЗИВАЛИ су је "шведска сфинга" и "шведска енигма ", Грета Гарбо била је једна од највећих глумица 20. века, а најплодније раздобље за њену каријеру биле су 30-е године прошлог века. Пратио ју је глас да је некомуникативна и тајанствена. Била је оличење женствености и лепоте.

Иако се повукла са филмског платна у четвртој деценији на врхунцу славе, легендарна глумица Грета Гарбо одбијала је до краја живота интервјуе и сликања, а тиме што се није појављивала у јавности допринела је стварању својеврсног мита о себи.

Детињство и први кораци на даскама које живот значе

Грета Гарбо је рођена у Стокхолму 1905. године. Њено одрастање у Шведској било је праћено константном борбом родитеља за бољи живот своје породице. Грета рано остаје без оца, па почиње да ради још као девојчица, а истовремено сања о даскама које живот значе. Очаравало ју је позориште и глума уопште. И заправо ће је њени први послови погурати даље ка свету глуме и филма.

Као сиромашно дете из радничке породице, Грета је своје школовање завршила након основне школе. Касније ће говорити о томе како се због недостатка формалног образовања увек осећала мање вредном у високом холивудском друштву.

Наиме, док је радила у продавници шешира, примећена је њена ванвременска лепота, те су је убрзо изабрали за модела који ће рекламирати шешире. Међутим, Грета је и даље сањала о глумачком позиву, те је са седамнаест година одлучила да упише глуму на Краљевској школи драмских уметности. Исте године (1922) се први пут појавила на филмском платну, као статиста у комедији "Луталица Петар".

За Гретину каријеру нарочито је важан филм "Сага о Гести Берлингу", редитеља Морица Стилера, јер ће тада добити пажњу шире јавности, а са редитељем ће остати годинама блиска пријатељица. Након успеха филма "Улица без радости" где је играла главну улогу, Грета се одлучује да своје глумачко умеће покаже целом свету – 1925. године одлази у Америку.

Пут успеха Грете Гарбо

Управо захваљујући везама Морица Стилера, Грета добија ангажман у продуцентској кући "Метро-Голдвин-Мејер". Челник ове компаније, Луис Мејер, био је очаран њеном појавом. Међутим, требало је променити Гретино рођено презиме Густафсон. Било је предугачко, тешко се памтило и није било довољно упечатљиво за једну холивудску звезду. Сада већ њен пријатељ, Мориц Стилер сетио се презимена Гарбо. Највероватније је Стилер изабрао ово презиме јер на норвешком језику означава нимфу или шумског духа.

Већ након прве америчке улоге (улога Леоноре у филму "Бујица"), Грета Гарбо привлачи пажњу критике и публике. Уследила је главна улога у филму "Заводница". Међутим, само снимање филма глумици је оставило ружне успомене. Тада јој је умрла старија сестра, али јој продуценти нису дозволили да иде на сахрану, правдајући се недостатком средстава да се само снимање одужи. Уистину, снимање филма је коштало толико да је целокупна новчана зарада била утрошена на снимање.

Већ у овим младим годинама, Грета је на својој кожи осетила окрутни свет масовне холивудске продукције, што ће касније можда бити један од главних разлога за повлачење. Међутим, њена глума била је запажена и у другом филму, а већ у следећем побрала је апсолутно све симпатије публике. Прави холивудски успех стекла је са филмом "Пут и ђаво" из 1926. године. Партнер на платну био јој је Џон Гилберт, а овај глумачки пар биће омиљени редитељима, управо због нестварне и до тада невиђене хемије на филмском платну. Касније јој је Гилберт био љубавник и у приватном животу.

Гарбо се смеје!

Грета Гарбо је снимила још осам немих филмова, махом са Гилбертом, те је тако постала једна од највољенијих глумица широм света. Упркос распрострањеној популарности, продуценти су се и даље либили давања улога у звучним филмовима, првенствено због Гретиног шведског акцента. Међутим, мноштво Гретиних немих филмова продуценти су искористили као најбољу рекламу. Први звучни филм Грете Гарбо – "Ана Кристи", рекламиран је под слоганом Гарбо говори!

И заиста, Гретин акценат се одлично уклопио у улогу, а филм је доживео изванредан успех. Улога Ане Кристи Грети је донела прву номинацију за Оскара за најбољу главну глумицу, а филм је био толико популаран да је снимљена и немачка верзија, опет са Гарбо у главној улози.

Било је то златно доба Гретине каријере – филмови и успеси су се ређали, а нове номинације за Оскара донели су јој филмови "Романса" и "Дама с камелијама". Врхунац популарности достиже са филмовима "Мата Хари" (1931) и "Гранд хотел" (1932). У том тренутку је већ имала изграђен статус у Холивуду, па је и приликом обнављања уговора са продуцентском кућом "Метро-Голдвин-Мејер" поставила нове услове – желела је слободу приликом избора улога и партнера на платну.

Пољуљано самопоуздање

Премда се чинило да се Грета носи са свом популарношћу и знатижељним оком публике, ипак је често била усамљена и несигурна. О томе није јавно говорила, али јесте у преписци са својим најближима. Упловивши јако млада у свет гламура и холивудског живота уопште, Грета се често није осећала једнаком, довољно вредном и задовољном.

Њено самопоуздање додатно су пољуљали први неуспеси. Филм "Марија Велевска" из 1937. године означен је као промашај – и критички и финансијски. Ипак, Грета је и даље била једна од најтраженијих глумица, те је убрзо добила улогу за коју ће добити четврту номинацију за Оскара – "Ниночка" (1939). Овај филм је заправо прва комедија у којој је Гарбо играла, те је рекламиран под слоганом Гарбо се смеје!

Након овог успеха, Гарбо је снимила још једну комедију – "Жена са два лица". Филмска критика је и овај филм одредила као промашај, а сама Грета га је назвала својим гробом. Пољуљаног самопоуздања, Грета одлучује да се повуче, не верујући више у лажни сјај Холивуда и све што глумачка каријера са собом доноси.

Приватни живот шведске сфинге

Меланхолична и каткад анксиозна, Грета Гарбо није одговарала на велико интересовање јавности за њу. Никада није одговарала на писма обожавалаца, нити је често давала интервјуе. Због своје интровертности и тајанствености коју је носила са собом, наденут јој је надимак шведска сфинга.

Гретин приватни живот остао је недокучен очима јавности. Волела је да се облачи као мушко. Знало се да воли мушкарце, али се у више наврата говорило и о њеној љубави према женама. Многобројне су Гретине везе са женама – са Марлен Дитрих, Мецедес де Акоста, Олгом де Ротшилд. Ипак, Грета о томе никада није говорила. До краја се веровало да јој је највећа љубав Џон Гилберт, о чему сведочи њихова прврженост и у годинама након окончане љубави.

О Гретиним љубавним искуствима спекулисало се константно. Њена склоност ка истраживању додатно је интригирала ширу јавност. Дружење са Ђорђом Шилеом и његовом супругом Валентином трајало је годинама, а веровало се и да се међу њима развио љубавни однос. Њих троје су неретко виђани заједно, а њих две би увек биле потпуно исто обучене.

Покушај повратка и смрт

Иако је у каснијим годинама покушала да се врати на велике екране, два Гретина покушаја остају безуспешна. Филмови "Војвоткиња од Ланжеа" и "У потрази са изгубљеним временом" су обећавали велике успехе и озбиљна глумачка имена. Грета је на први филм пристала 1948. године, а други пројекат је био 1969. Међутим, због величине пројеката, оба филма су пропала услед недостатка финансијских средстава.

Грета Гарбо је америчко држављанство добила 1951. године. Осамдесетих се успешно излечила од рака дојке, али је умрла 1990. године од упале плућа и срчаних проблема.

Њена специфична природа и немогућност да се прилагоди лажном животу Холивуда вероватно су главни узроци њеног изненадног повлачења. Можда је тек у каснијим годинама Грета коначно пронашла свој мир – на улицама Њујорка осамдесетих година, један младић ју је упитао: Да ли сте ви Грета Гарбо? На то је глумица одговорила: Била сам Грета Гарбо.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".