Она тумачи лик баба Микуле, а улога  јој је одлично легла. 

Међутим, свако ко прати Љиљанину каријеру зна да су њене улоге и те како биле упечатљиве како у српској кинематографији, тако и на даскама које живот значе. 

Можемо са правом рећи да јој је улога здравственог радника судбинска. Она се чак три пута појављивала у тој улози.

Фото: Архив Новости

 

Први бели мантил десио јој се у филму "Бошко Буха", затим у телевизијској серији Жике Лазића "Докторка на селу", а потом код Синише Павића у "Бољем животу".

На питање новинара да ли је можда неко доктор у породици, Љиљана је говорила:

"Нико, али је мој отац, када сам се опредељивала за животни позив навијао да студирам медицину". (Архив Борбе, Илустрована политика, 30.06.1987.)

Чувена је и песма "За Љиљану" коју јој је написао легендарни Тома Здравковић, а глумица је једном приликом изјавила: 

"Док сам снимала "Докторку на селу" Томи сам из неког разлога била симпатична. Једног дана ми је само пришао и рекао да ће ми написати песму. Нажалост, ничега није било међу нама. Кажем "нажалост", због публике која би волела да чује неку "љубавнију верзију. Данас, кад уђем у кафану музичари "ничим изазвани" поздрављају ме песмом "За Љиљану"." (Архив Борбе, ТВ Новости, 28.03.2007.)

Фото: Архив Новости

 

 

Многи никако нису могли да дођу себи од изненађења: зар Љиљана Благојевић за тако кратко време да уђе у прву глумачку лигу? Да одмах добије главну улогу у великој телевизијској серији, па домах затим још у једном филму и тв драми? О чему се ради?

Jер: Љиљана Благојевић дуго није успевала да стекне поверење професора Факултета драмских уметности. После две године студија технологије, када је дефинитивно установила да јој хемија не иде од руке (и после закључка професора хемије у стилу "штета, тако лепе очи, а ничему не служе"), млада Земунка одлучила је да свој дотадашњи хоби претвори у занимање. У првом покушају ушла је у ужи избор, у другом примљена у класу професора Арсе Јовановића. На другој години незадовољство је трајало. Шта учинити?

Фото: Архив Новости

 

"Одлучила сам да прихватим понуду за снимање филма, иако као студент друге године на то нисам имала права. То је значило изгубити годину, изгубити колеге са класе, променити професора. Ово последње ме је најмање бринуло, јер сам знала да ћу упасти у класу професора Миленка Маричића, великог ауторитета и сјајног педагога. Мој долазак неминовно је унео немир у малу, али одабрану групу. Свака моја добра оцена увек је изнова била изненађење." (Архив Борбе, ТВ Новости, 25.12.1981.)

Фото: Архив Новости

 
 

 

Тако је било и са успехом филма Емира Кустурице "Сјећаш ли се Доли Бел". Улогом мале периферијске фуфице Љиљана Благојевић је избила у први план и многи су на фестивалу у Пули били спремнији да поверују у случајност него у таленат младе глумице. Тек после успеха филма у Венецији њене слике и интервјуи су почели да се појављују у штампи. Тако се нехотице уврстила у ред оних младих глумица које су "играле само једно лето" с прилично извесном перспективом да на томе и остане.

Mеђутим, Љиљана поред тога што је поседовала младост, лепоту и таленат имала је и нешто што је многим њеним колегиницама недостајало - личност.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".