Iako se povukla sa filmskog platna u četvrtoj deceniji na vrhuncu slave, legendarna glumica Greta Garbo odbijala je do kraja života intervjue i slikanja, a time što se nije pojavljivala u javnosti doprinela je stvaranju svojevrsnog mita o sebi.

Foto: Profimedia

 

Detinjstvo i prvi koraci na daskama koje život znače

Greta Garbo je rođena u Stokholmu 1905. godine. NJeno odrastanje u Švedskoj bilo je praćeno konstantnom borbom roditelja za bolji život svoje porodice. Greta rano ostaje bez oca, pa počinje da radi još kao devojčica, a istovremeno sanja o daskama koje život znače. Očaravalo ju je pozorište i gluma uopšte. I zapravo će je njeni prvi poslovi pogurati dalje ka svetu glume i filma.

Kao siromašno dete iz radničke porodice, Greta je svoje školovanje završila nakon osnovne škole. Kasnije će govoriti o tome kako se zbog nedostatka formalnog obrazovanja uvek osećala manje vrednom u visokom holivudskom društvu.  

Naime, dok je radila u prodavnici šešira, primećena je njena vanvremenska lepota, te su je ubrzo izabrali za modela koji će reklamirati šešire. Međutim, Greta je i dalje sanjala o glumačkom pozivu, te je sa sedamnaest godina odlučila da upiše glumu na Kraljevskoj školi dramskih umetnosti. Iste godine (1922) se prvi put pojavila na filmskom platnu, kao statista u komediji "Lutalica Petar".

Za Gretinu karijeru naročito je važan film "Saga o Gesti Berlingu", reditelja Morica Stilera, jer će tada dobiti pažnju šire javnosti, a sa rediteljem će ostati godinama bliska prijateljica. Nakon uspeha filma "Ulica bez radosti" gde je igrala glavnu ulogu, Greta se odlučuje da svoje glumačko umeće pokaže celom svetu – 1925. godine odlazi u Ameriku.

Foto: Profimedia

 

Put uspeha Grete Garbo


Upravo zahvaljujući vezama Morica Stilera, Greta dobija angažman u producentskoj kući "Metro-Goldvin-Mejer". Čelnik ove kompanije, Luis Mejer, bio je očaran njenom pojavom. Međutim, trebalo je promeniti Gretino rođeno prezime Gustafson. Bilo je predugačko, teško se pamtilo i nije bilo dovoljno upečatljivo za jednu holivudsku zvezdu. Sada već njen prijatelj, Moric Stiler setio se prezimena Garbo. Najverovatnije je Stiler izabrao ovo prezime jer na norveškom jeziku označava nimfu ili šumskog duha.

Već nakon prve američke uloge (uloga Leonore u filmu "Bujica"), Greta Garbo privlači pažnju kritike i publike. Usledila je glavna uloga u filmu "Zavodnica". Međutim, samo snimanje filma glumici je ostavilo ružne uspomene. Tada joj je umrla starija sestra, ali joj producenti nisu dozvolili da ide na sahranu, pravdajući se nedostatkom sredstava da se samo snimanje oduži. Uistinu, snimanje filma je koštalo toliko da je celokupna novčana zarada bila utrošena na snimanje.

Već u ovim mladim godinama, Greta je na svojoj koži osetila okrutni svet masovne holivudske produkcije, što će kasnije možda biti jedan od glavnih razloga za povlačenje. Međutim, njena gluma bila je zapažena i u drugom filmu, a već u sledećem pobrala je apsolutno sve simpatije publike. Pravi holivudski uspeh stekla je sa filmom "Put i đavo" iz 1926. godine. Partner na platnu bio joj je DŽon Gilbert, a ovaj glumački par biće omiljeni rediteljima, upravo zbog nestvarne i do tada neviđene hemije na filmskom platnu. Kasnije joj je Gilbert bio ljubavnik i u privatnom životu.

Foto: Profimedia

 

Garbo se smeje!


Greta Garbo je snimila još osam nemih filmova, mahom sa Gilbertom, te je tako postala jedna od najvoljenijih glumica širom sveta. Uprkos rasprostranjenoj popularnosti, producenti su se i dalje libili davanja uloga u zvučnim filmovima, prvenstveno zbog Gretinog švedskog akcenta. Međutim, mnoštvo Gretinih nemih filmova producenti su iskoristili kao najbolju reklamu. Prvi zvučni film Grete Garbo – "Ana Kristi", reklamiran je pod sloganom Garbo govori!

I zaista, Gretin akcenat se odlično uklopio u ulogu, a film je doživeo izvanredan uspeh. Uloga Ane Kristi Greti je donela prvu nominaciju za Oskara za najbolju glavnu glumicu, a film je bio toliko popularan da je snimljena i nemačka verzija, opet sa Garbo u glavnoj ulozi.

Bilo je to zlatno doba Gretine karijere – filmovi i uspesi su se ređali, a nove nominacije za Oskara doneli su joj filmovi "Romansa" i "Dama s kamelijama". Vrhunac popularnosti dostiže sa filmovima "Mata Hari" (1931) i "Grand hotel" (1932). U tom trenutku je već imala izgrađen status u Holivudu, pa je i prilikom obnavljanja ugovora sa producentskom kućom "Metro-Goldvin-Mejer" postavila nove uslove – želela je slobodu prilikom izbora uloga i partnera na platnu.

Foto: Profimedia

 

Poljuljano samopouzdanje


Premda se činilo da se Greta nosi sa svom popularnošću i znatiželjnim okom publike, ipak je često bila usamljena i nesigurna. O tome nije javno govorila, ali jeste u prepisci sa svojim najbližima. Uplovivši jako mlada u svet glamura i holivudskog života uopšte, Greta se često nije osećala jednakom, dovoljno vrednom i zadovoljnom.

NJeno samopouzdanje dodatno su poljuljali prvi neuspesi. Film "Marija Velevska" iz 1937. godine označen je kao promašaj – i kritički i finansijski. Ipak, Greta je i dalje bila jedna od najtraženijih glumica, te je ubrzo dobila ulogu za koju će dobiti četvrtu nominaciju za Oskara – "Ninočka" (1939). Ovaj film je zapravo prva komedija u kojoj je Garbo igrala, te je reklamiran pod sloganom Garbo se smeje!

Nakon ovog uspeha, Garbo je snimila još jednu komediju – "Žena sa dva lica". Filmska kritika je i ovaj film odredila kao promašaj, a sama Greta ga je nazvala svojim grobom. Poljuljanog samopouzdanja, Greta odlučuje da se povuče, ne verujući više u lažni sjaj Holivuda i sve što glumačka karijera sa sobom donosi.

Foto: Profimedia

 

Privatni život švedske sfinge

Melanholična i katkad anksiozna, Greta Garbo nije odgovarala na veliko interesovanje javnosti za nju. Nikada nije odgovarala na pisma obožavalaca, niti je često davala intervjue. Zbog svoje introvertnosti i tajanstvenosti koju je nosila sa sobom, nadenut joj je nadimak švedska sfinga.

Gretin privatni život ostao je nedokučen očima javnosti. Volela je da se oblači kao muško. Znalo se da voli muškarce, ali se u više navrata govorilo i o njenoj ljubavi prema ženama. Mnogobrojne su Gretine veze sa ženama – sa Marlen Ditrih, Mecedes de Akosta, Olgom de Rotšild. Ipak, Greta o tome nikada nije govorila. Do kraja se verovalo da joj je najveća ljubav DŽon Gilbert, o čemu svedoči njihova prvrženost i u godinama nakon okončane ljubavi.

O Gretinim ljubavnim iskustvima spekulisalo se konstantno. NJena sklonost ka istraživanju dodatno je intrigirala širu javnost. Druženje sa Đorđom Šileom i njegovom suprugom Valentinom trajalo je godinama, a verovalo se i da se među njima razvio ljubavni odnos. NJih troje su neretko viđani zajedno, a njih dve bi uvek bile potpuno isto obučene.

Foto: Profimedia

 

Pokušaj povratka i smrt


Iako je u kasnijim godinama pokušala da se vrati na velike ekrane, dva Gretina pokušaja ostaju bezuspešna. Filmovi "Vojvotkinja od Lanžea" i "U potrazi sa izgubljenim vremenom" su obećavali velike uspehe i ozbiljna glumačka imena. Greta je na prvi film pristala 1948. godine, a drugi projekat je bio 1969. Međutim, zbog veličine projekata, oba filma su propala usled nedostatka finansijskih sredstava.

Greta Garbo je američko državljanstvo dobila 1951. godine. Osamdesetih se uspešno izlečila od raka dojke, ali je umrla 1990. godine od upale pluća i srčanih problema.

NJena specifična priroda i nemogućnost da se prilagodi lažnom životu Holivuda verovatno su glavni uzroci njenog iznenadnog povlačenja. Možda je tek u kasnijim godinama Greta konačno pronašla svoj mir – na ulicama NJujorka osamdesetih godina, jedan mladić ju je upitao: Da li ste vi Greta Garbo? Na to je glumica odgovorila: Bila sam Greta Garbo.

 

 

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".