ЖЕЛЕО ШЕСТ ПОПОВА НА САХРАНИ Необичан тестамент Паје Вуисића

Извор: Нпортал

28.11.2021

18:15

ИАКО Павле Вуисић никада није успео да упише Факултет драмских уметности, то га није спречило да постане легенда југословенске сцене и остане упамћен по бројним маестралним улогама које је током каријере одиграо.

Паја Вуисић или Паја Чутура био је боем и особењак посебне врсте. Своју специфичност и посебност показивао је како у глуми тако и у приватном животу. То потврђује и његов тестамент који је Павле својеручно написао на једном папиру након што је неки новинар грешком објавио да је глумац преминуо.

- Тестамент Павла Вуисића, рођеног од мајке Радмиле и оца Миша, који дана првог новембра 1982. године, при чистој свести и здравога ума саставља ову поруку. Мирјани, жени ми, све што имам за случај да одапнем, остављам, с тим да разумно распрода или отуђи имовину моју, односно своју, а ако не буде у стању да имовином располаже, да то само суд може урадити. Мирјана, ако после мене остане, има да ме сахрани са свим адетима и честима цркве православне, са шест попова да се пред мојим телом виде и чују. Сахранити ме има у гробницу нашу, говор посмртни или слично да се чуо није. Овијех шест попова (које за инат хоћу) да све оно што се око гроба ради, раде и шуте. Шуте (ћуте). Нека у себи пјевају. Пошто мислим мрети, што бих и онако све ово писао, још да вас замолим да ми никакав комунист ни говора, али нити једне речи не проговори, јербо ћу се у гробу преврнути и не само преврнути, већ и устати из гроба да га ноћу морим и да му, њему и свима, колико их је на свету, је*** матер... -

-Павле Вуисић, својеручно, латиницом, пред смрт, кад-тад. -

Тестамент је оригинално објављен у биографији Павла Вуисића "После фајронта", аутора Александра Ђуричића.

Занимљиво је да је из тестамента случајно или намерно избачена реч - комунист, када је почео да се дели по друштвеним мрежама, што је потпуно променило смисао написаног.

Испало је да глумац није желео да му на сахрани ико држи говор што није тачно. Све написано након односи се искључиво на његову жељу да то не учини неки комуниста. Ово је у разговору за "Недељник" од пре неколико година објаснила и Павлова удовица Мирјана.

Великан српске сцене преминуо је 1. октобра 1988. године. у Београду.