Зашто је врабац симбол Београда?

Постоји та чудна група људи која "мрзи голубове". Ако их питате зашто, одговориће вам: "то су пацови са крилима". И то, условно речено, може бити истина, али пре свих ових закључака бисмо могли имати у виду чињеницу да су нам обе врсте тако близу им је наше ђубре вредно и непресушно (дакле јер смо изузетно прљава врста). Исто тако сте можда чули за став да "врабаца више нема јер су их голубови надјачали". То је такође велика измишљотина - голубови и врапци се међусобно не дирају без преке потребе. Да заокружимо ову дискусију и коначно започнемо причу пред нама - никада нисам чула никог да изговара "мрзим врапце".

ФОТО: Профимедиа

 

Скоро па Шекспирова трагедија

Легенда о београдском врапцу досеже далеко у петнаести век. Прича почиње лета 1456. године, када и турски напад на Београд. Масивне војне снаге под вођством султана Мехмеда ИИ указале су се са друге стране Дунава наспрам калемегданских зидина. Њихов циљ било је освајање Београда и Смедерева, које је у то време било престоница земље. Одговор на изненадни напад било је окупљање српске војске по хитном поступку, која није успела да се уједини: котранапад се, заправо, одигравао са три различите стране. Једну је предводио Јанко Сибињанин, другу деспот Ђурађ Бранковић док је трећа војска бројала такозване крсташе.

Како то бива, битка је донела велике губитке за обе стране, што се на рачун Срба погоршао у трнутку када је седамсто јањичара успело да прескочи зидине града и мање-више уједињеним снагама похара његове улице и људе. Тиме је војска са линије одбране расута свуда по Београду. Насупрот огромним губицима, у којим су страдале и војсковође са обе стране, Београд је 22. јула ипак извојевао победу, отеравши непријатеља на другу страну реке.

Какве везе ова прича има са врапцима?

Несрећа није окончана када се битка заврши. Она траје данима и годинама после, док се град "чисти" од крви и мртвих тела, а онда и невидљивих рана које живе у кућама и породицама страдалих. Можемо (или не можемо, срећом) да замислимо како је Београд изгледао након ове борбе. Легенда каже да је међу телима пронађен један врабац кроз чије су тело биле прободене три стреле. Са једне стране, ту је сва трагедија рата, у тако малом и безазленом телу птичице која се нашла на погрешном месту у погрешно време. Са друге - говорили су оно коју су ову легенду записали или створили - можда је овај врабац спасио три живота.

Фото: Н. Скендерија

 

Где су нестали београдски врапци?

Године 2003. у престоници је живело око милион и по врабаца. Десет година касније, 2013, њихов број је процењен на сто хиљада. Премда смо на почетку овог текста склонили голубове са оптуженичке клупе, друге врста птица заиста имају удео у опадању врапчије популације. Свраке и вране, које све чешће срећемо по парковима, се између осталог хране и младунцима врабаца, које отимају док су још у гнезду. Истовремено, како су јаче и развијенијих кљунова, ове птице поједу све од наших отпадака пре него што врапци успеју да им приђу.

Све ово, међутим, не би био проблем да није још једне животињске врсте. Као и обично када говоримо о пирамиди угрожености, на њеном врху је сам човек. Како је храна коју свакодневно једнемо махом упакована у пластичне кутије и кесе, мрвице на којима су врапци живели остају заробљене. То значи да нестанак врабаца није само београдски феномен, већ је раширен на малтене читав свет - само у Великој Британији је у последњих 25 година број врабаца опао за 60 одсто.

И поред овако драстичне деградације, врабац покућар илити домаћи врабац је и даље нејраспрострањенија птица на планети. Да ли ће тако бити и за 25 година?

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".