Била је то 1980. година, Роберт Шафран, тада деветнаестогодишњи бруцош Њујоршког универзитета, изненадио се са срдачним односом осталих студената према њему. Понашали су се као да су га већ познавали.

Испоставило се да су га сви заменили за Едија Галанда, студента који је већ годину дана био на истом факултету. Два младића су изгледала идентично, понашала се једнако, чак су и тренирали исти спорт, волели исте ствари - а уопште се нису познавали, пише "latimes.com".

Игром судбине, Мајк Домиц је био цимер Едија Галанда, а затим Роберта Шафрана и најбоље је знао колико су ова два момка идентична. Одлучио је да истражи о чему се ради и како је то могуће. Утврдио је да су обојица рођена истог датума и дата на усвајање. Мајк је одмах одлучио да упозна ову двојицу момака којима је јасно било да су рођена браћа.

Еди и Роберт су били пресрећни што су се срели. Били су уверени да су једнојајчани близанци, али након што је њихова прича изашла у локалне новине, јавио им се још један младић који је тврдио да изгледа као и њих двојица. Био је то Дејвид Келман, студент другог њујоршког универзитета.

Три момка су брзо успоставила јаку везу и изгледали су као да нису одрасли у три различите породице усвојитеља. Једноставно су пронашли стан у Њујорку где су живели, а убрзо су отворили и свој ресторан под називом "Шта још? Тројке!"

Године 1995. Еди Галанд је извршио самоубиство, након тешких борби са менталним болешћу. Иза њега су остале супруга и ћерка. Исте године јавност сазнаје за морбидну истину која се крила из прича о усвајању три дечака.

Наиме, научно истраживање које су водили доктор Петер Нојбаурет и "Центар за развој детета", преко неопстојеће агенције за усвајња, давао је на усвајање децу, близанаце и тројке, а доктор је долазио у кућне посете како би пратио развој те усвојене деце. Усвојитељи уопште нису знали о чему се ради, већ су сматрали ове посете доктора нормалним.

Три дечака: Еди, Роберт и Дејвид били су део тог истраживања, сваки стратешки смештен у сиромашну породицу, средњу класу и богату кућу. Браћа су имала и четвртог брата који је умро приликом рођења.

- Када смо то сазнали, били смо бесни. Звали су нас "субјекти". Ми смо жртве. Не желим да кажем како смо ми сада жртве, сви смо одрасли људи, имамо породице, децу, релативно смо нормални људи. Али третирали су нас као лабораторијске пацове. Ништа више! Ми смо ипак људска бића - реко је један од браће.

Сва тројица мушкараца су имали висок коефицијент интелигенције, волели исте филмове, имали сличан тип жене који им се допадао, а пушили су чак и исти бренд цигарета.

Ипак, убрзо су откривене ужасне последице њиховог раздвајања. Сва тројица су у неком периоду живота патила од депресије и анксиозности. Занимљиво је и да када су проговорили говорили су да имају браћу.

О њиховој необичној ситуацији снимљен је филм "Три идентична странца".

Даља истраживања каква је вршио Нојбауер су, очекивано, прекинута, а преживела браћа тог научника данас називају "лекаром нацистом" и оптужују га да им је украо детињство и да је крив за Едијеву смрт.

- То је било погрешно и сурово - рекао је Дејвид Келман.

БОНУС ВИДЕО: