Глумац и редитељ Радош Бајић део је серије "Азбука нашег живота". Друга сезона приче креаторке и редитељке Јелене Бајић Јочић приказује се сваког радног дана на Суперстар каналу.
Нова епизода инспирисана је једном од приче из глумчеве књиге "Мој живот - моја прича" коју је пренео "Курир".
Радош је деценију био готово скроз ван глумачког посла, од 1996. до 2006, због како каже политичких разлога. Гајио је вишње, подизао засаде лозних калемова, продавао семенски кукуруз, бавио се пољопривредом и преживљавао од трговине и увоза вештачких ђубрива. Тада је био на мети руске мафије, а у послу је изгубио пола милиона долара.
Фото: АТА имагес
- У мом спољнотрговинском бизнису неколико година сам радио солидно, некада врло добро, а некада чак изузетно успешно... Толико да сам засметао крупним играчима који су у то време контролисали тржиште агрокомплекса у Србији. Да би ме елиминисали као једног од највећих увозника вештачких ђубрива из Русије, Румуније и Аустрије, у априлу 2004. сместили су ми аферу са циљем да ме компромитују. Уз асистенцију корумпираних и за ту сврху ангажованих полицијских најамника, није им било тешко да изведу прљаву операцију мог јавног срозавања јер ми је тог пролећа каснила испорука УРЕЕ 46Н, коју сам авансно платио партнерима у Русији. Да несрећа буде већа, брод мог вештачког ђубрива никада није ни стигао у Србију јер сам био жртва преваре руских партнера, тешке више стотина хиљада долара...
Фото: АТА имагес
- Нажалост, касно сам укапирао факат који одувек важи у трговини с браћом Русима, а који је поражавајући. Да више од 70 одсто промета цемента, угља, бетонског гвожђа, вештачких ђубрива и осталих стратешких сировина које Русија извози и пласира по свету контролише њихова мафија, која је једна од најмоћнијих и најстрашнијих у свету. А познато је да руска мафија не ликвидира дужнике, надзире их, негује, чува и притиска да би кад-тад наплатила потраживања. Али зато, готово по правилу, ликвидира своје повериоце. Зашто да некоме дугују више од пола милиона долара, кад могу да га пошаљу у вечна ловишта - и дуга више нема. Данас, после скоро две деценије - тешко ми је да поверујем да сам реално био у таквој опасности. Познаваоци прилика о правилима и етичким кодексима руске мафије ме уверавају да сам остао жив искључиво због тога што сам био лудо храбар. Усудио сам се да седнем у авион и одем у Москву, да се распитам "где је моја роба и где су моје паре". Данас знам да сам био опсервиран од оперативаца ФСБ (Федерална служба безбедности), али су ме видели и босови мафије који су заправо били моји прави партнери, а да ја о томе нисам имао ни појма. Од две могућности - да ме ликвидирају у њиховом дворишту или да ме трајно оставе на миру, они су се, срећом, одлучили за ово друго.
Банкрот
Кад сам се вратио у Београд, неколико месеци био сам надомак потписа великог пословног уговора с партнерима из Грчке који би ме финансијски консолидовао у потпуности. Трагом те наде неколико пута сам с Миленом путовао у Атину и био гост у ресторанима у којима Грци бацају цветне латице и разбијају тањире као луди. Нажалост, и то се изјаловило. Уз помоћ утицајних пријатеља, срео сам се с једним човеком, чије име не знам, а који је био пуковник ДБ. Испричао сам му све о мом потраживању у Русији, а он ми је рекао: "Буди срећан да си жив, имао си муда па си отишао у Москву... а они то цене... Чим су те пустили да се вратиш у Београд, значи да те више неће дирати. Али немој ни ти њих... Немој звати, немој чепркати... Заборави... И свој новац и своја потраживања." Послушао сам га и тако се моја бизнис каријера завршила неславно. Уз дугове које сам намиривао повериоцима дуги низ година. До последње паре - да свакоме могу да погледам у очи. Ипак, бог је био на мој страни и сачувао ме је. Помогао ми је да не полудим и да се после десет година изгнанства вратим професији. И то на велика врата серијом "Село гори, а баба се чешља".
БОНУС ВИДЕО:
