Glumac i reditelj Radoš Bajić deo je serije "Azbuka našeg života". Druga sezona priče kreatorke i rediteljke Jelene Bajić Jočić prikazuje se svakog radnog dana na Superstar kanalu.
Nova epizoda inspirisana je jednom od priče iz glumčeve knjige "Moj život - moja priča" koju je preneo "Kurir".
Radoš je deceniju bio gotovo skroz van glumačkog posla, od 1996. do 2006, zbog kako kaže političkih razloga. Gajio je višnje, podizao zasade loznih kalemova, prodavao semenski kukuruz, bavio se poljoprivredom i preživljavao od trgovine i uvoza veštačkih đubriva. Tada je bio na meti ruske mafije, a u poslu je izgubio pola miliona dolara.
Foto: ATA images
- U mom spoljnotrgovinskom biznisu nekoliko godina sam radio solidno, nekada vrlo dobro, a nekada čak izuzetno uspešno... Toliko da sam zasmetao krupnim igračima koji su u to vreme kontrolisali tržište agrokompleksa u Srbiji. Da bi me eliminisali kao jednog od najvećih uvoznika veštačkih đubriva iz Rusije, Rumunije i Austrije, u aprilu 2004. smestili su mi aferu sa ciljem da me kompromituju. Uz asistenciju korumpiranih i za tu svrhu angažovanih policijskih najamnika, nije im bilo teško da izvedu prljavu operaciju mog javnog srozavanja jer mi je tog proleća kasnila isporuka UREE 46N, koju sam avansno platio partnerima u Rusiji. Da nesreća bude veća, brod mog veštačkog đubriva nikada nije ni stigao u Srbiju jer sam bio žrtva prevare ruskih partnera, teške više stotina hiljada dolara...
Foto: ATA images
- Nažalost, kasno sam ukapirao fakat koji oduvek važi u trgovini s braćom Rusima, a koji je poražavajući. Da više od 70 odsto prometa cementa, uglja, betonskog gvožđa, veštačkih đubriva i ostalih strateških sirovina koje Rusija izvozi i plasira po svetu kontroliše njihova mafija, koja je jedna od najmoćnijih i najstrašnijih u svetu. A poznato je da ruska mafija ne likvidira dužnike, nadzire ih, neguje, čuva i pritiska da bi kad-tad naplatila potraživanja. Ali zato, gotovo po pravilu, likvidira svoje poverioce. Zašto da nekome duguju više od pola miliona dolara, kad mogu da ga pošalju u večna lovišta - i duga više nema. Danas, posle skoro dve decenije - teško mi je da poverujem da sam realno bio u takvoj opasnosti. Poznavaoci prilika o pravilima i etičkim kodeksima ruske mafije me uveravaju da sam ostao živ isključivo zbog toga što sam bio ludo hrabar. Usudio sam se da sednem u avion i odem u Moskvu, da se raspitam "gde je moja roba i gde su moje pare". Danas znam da sam bio opserviran od operativaca FSB (Federalna služba bezbednosti), ali su me videli i bosovi mafije koji su zapravo bili moji pravi partneri, a da ja o tome nisam imao ni pojma. Od dve mogućnosti - da me likvidiraju u njihovom dvorištu ili da me trajno ostave na miru, oni su se, srećom, odlučili za ovo drugo.
Bankrot
Kad sam se vratio u Beograd, nekoliko meseci bio sam nadomak potpisa velikog poslovnog ugovora s partnerima iz Grčke koji bi me finansijski konsolidovao u potpunosti. Tragom te nade nekoliko puta sam s Milenom putovao u Atinu i bio gost u restoranima u kojima Grci bacaju cvetne latice i razbijaju tanjire kao ludi. Nažalost, i to se izjalovilo. Uz pomoć uticajnih prijatelja, sreo sam se s jednim čovekom, čije ime ne znam, a koji je bio pukovnik DB. Ispričao sam mu sve o mom potraživanju u Rusiji, a on mi je rekao: "Budi srećan da si živ, imao si muda pa si otišao u Moskvu... a oni to cene... Čim su te pustili da se vratiš u Beograd, znači da te više neće dirati. Ali nemoj ni ti njih... Nemoj zvati, nemoj čeprkati... Zaboravi... I svoj novac i svoja potraživanja." Poslušao sam ga i tako se moja biznis karijera završila neslavno. Uz dugove koje sam namirivao poveriocima dugi niz godina. Do poslednje pare - da svakome mogu da pogledam u oči. Ipak, bog je bio na moj strani i sačuvao me je. Pomogao mi je da ne poludim i da se posle deset godina izgnanstva vratim profesiji. I to na velika vrata serijom "Selo gori, a baba se češlja".
BONUS VIDEO:
