Његова кандидатура показује заправо колико је Интерпол изгубио на важности и утицају који је раније имао у обезбеђивању мира.

Критичари ове светске полицијске организације истичу како је она последњих година постала је једно од најдражих инструмената ауторитативних режима за гушење опозиционих активности у властитим земљама и тај тренд је приметан широм света.

Слабљење кредибилитета овог система који постоји од 1923. године са циљем да лиши слободе осумњичене и криминалце у бекству, те да штити грађане земаља чланица - прети да достигне врх апсурда на 89. Генералној скупштини где је председнички кандидат и један од фаворита за челну функцију генерал Ахмед Насер ал-Раиси, тренутни генерални инспектор министарства унутрашњих послова Уједињених Арапских Емирата, кога светски медији оптужују за кршење људских права.

Неколико невладиних организација већ су изразиле забринутост због његове кандидатуре. Према истраживањима, већина "црвених Интерполових потерница", оних које могу довести до хапшења и екстрадиције, долазе из држава у којима владају аутократски режими, или из оних у којима постоји изражен недостатак политичке транспарентности, попут Белорусије, Венецуеле, Египта, Кине, Азербајџана, Ирана, Индије, или Таџикистана – који је само у 2019. години послао 2.500 црвених потерница.

Фото: Танјуг/АП

 

 

Ова тенденција је забележена и у Европском суду правде, а све више забрињава представнике демократских земаља.

Генерални инспектор Министарства унутрашњих послова Уједињених Арапских Емирата контроверзни Ахмед Насер ал-Раиси је главни кандидат за челну позицију Интерпола који окупља полиције из 195 држава.

Његова кандидатура нашла се на удару критика посебно код британске јавности након тврдњи да је кршио читав низ људских права.

Наиме, британски академик Метју Хеџис тврди да је био затворен мучен у УАЕ у периоду од маја до новембра 2018. године, након што су га ухапсили под лажном оптужбом за шпијунажу.

Хеџис, који тврди да је у Емиратима био на студијском путовању, тужио је емиратске званичнике, укључујући и Ал Раисија за 350.000 фунти, јер су га држали окованог, ускраћивали му сан и дрогирали га.

Страхује се, наводе британски медији, да би постављење Ал Раисија на чело Интерпола послало "погрешан сигнал другим ауторитарним владама" да је коришћење Интерпола за прогон критичара "океј".

Ал Раисијеви противкандидати су Чехиња Сарка Хавранкова, полицијска ветеранка задужена за надгледање полицијске међународне сарадње у својој земљи и нигеријски високи полицијски службеник Адам Мохамед.

Избор се одвија нетранспарентно, јер све кандидатуре нису објављене.

Свака земља има један глас, а предсједник се бира простом већином гласова.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".