ВОЈА ДРХТАВИМ ГЛАСОМ: Лето са лепотама твојим избледети неће

Комеморативни скуп посвећен Жарку Лаушевићу одржава се у Југословенском драмском позоришту, у којем су се окупили чланови породице прослављеног глумца, пријатељи, колеге и бројни поштоваоци.

Скупу присуствују поред породице и његове бројне колеге: Петар Божовић, Милан Марић, Весна Чипчић, Милан Цаци Михаиловић, Бранка Пујић, Ваја Дујовић, Дејан Луткић...

Лаушева породица, супруга Анита са децом (Асјом, Јаном и Душаном), дошла је у ЈДП са тугом, али и поносом - јер њихов отац и супруг није био било ко.

Од њега су се говором опростили Воја Брајовић, Тамара Вучковић Манојловић, Ирфан Менсур, Светлана Цеца Бојковић, Милан Марић, Светозар Цветковић, Вида Огњеновић.

Фото: Н. Скендерија

 

- Питају шта је то чиме бисте описали Жарка? Шта је то што га чини тако великим? Сетио сам се приче о балерини која је полагала аудицију за Баљшој театар. Одиграла је своју тачку, директор јој је аплаудирао "Одлилно познајете музику, имате диван покрет. Бићете примљени у театар". Она још увек у поклону и била је задовољна. Додао је: "Никада нећете бити примабалерина. Зато што немате оно што чини да публика устане са седишта и аплаудира вам". Жарко Лаушевић је имао то оно. Ко то може да опише речима не знам. Зато су га јурили да га додирну. Ето, због те античке трагедије ми говоримо о њему, уместо да он исијава свој дар. Наравно да је Шекспир тај како је он почео, али некако је моје уверење да је Шекспир својим глумцима дао снагу - започео је свој говор Војислав Брајовић, а потом прочитао Шекспирове стихове:

"Али твоје лето са лепотама твојим избледети неће. У вечност овим ћеш стиховима поћи."

- Копајући по стиховима које бих могао да му подарим пронашао сам стихове за које дам мислио да их је Жарко написао, а заправо је Бранко Миљковић. "Завршиће се путовање остаће тишина. То чему се молите је жалосни славуј, љубав никада није завршена. Чега има људског у патњи? Дан одјекује, звезде стоје. Празно срце, празна сцена, а мене нема, али има љубави моје.." Њега нема, али остаје наша љубав, поштовање и дивљење - рекао је Брајовић дрхтавим гласом.

Фото: Н. Скендерија

 

Управница ЈДП-а, Тамара Вучковић Манојловић, истакла је снагу талента који је Лаушевић поседовао.

- Данас се опраштамо од нашег пријатеља, друга, колеге, глумца, нашег Жарка Лаушевића. Први пут је заиграо на овој сцени 1981. у представи "Раскршће". Овде је остварио улоге у бројним представама и својим талентом, умећем и улогама је обележио тај период и историју ЈДП. Оставио је неизбрисив траг у југословенској и српској кинематографији. Жарков живот био је јединствен, баш као и његов таленат. Напустио нас је 15. новембра 2023. Молим вас да му минутом ћутања одамо почаст.

Лаушевог последњег аплауза и поклона публици присетила се и Вида Огњеновић. Како је у говору рекла, Жарко је познат по својственој доброти, осветљен својом благошћу и лепотом, благ и сетан док су га запљускиваље салве аплауза у очима су му титрале искрице узбуђења и притајан бол.

- Тим дугим поклоном поделио је са овим светом осећање да су прошле и године и дан и - све. Поручивао је благо повијен према публици "ево управо пролази живот само сам за тренутак замолио да застане да се и њему вечерас опроштајно поклоним". Аплауз је утихнуо, погашена су светла, сценска и животна и не питајте више за ким звона звоне и ко је био Жарко Лаушевић. Жарко је, Жарко је, Жарко је... Жарко је био Жарко. Дошао је међу нас из неког свог митоносног света и постао митска позоришна појава, дошао је с много разних уметничких дарова, а његова личност их учинила сродним. Што није могао да изрази глумом, умео је да наслика, а оно што је сликом било недовољно, исказивао је књизевним писмом - подвукла је књижевница Вида Огњеновић.

Цеца Бојковиц обратила се пристунима преко видео бима те је истакла како је његова највећа казна била вечито испитивање и вечито постављено питање зашто и како и да ли је морало да се деси то.

- Десила се грижа савести. То све, ту драму и ту трагедију, Жарко је написао у своје 4 узбудљиве и врло искрене  књиге које су заправо дневник једне робије. То је устари био пут и трагање ка сопственом искупљењу и после тог мукотрпног пута, лутања по сопственој личности, постављања питања на крају крајева и слободе која му је дата, вратио се поново да заблиста у пуном сјају својим глумачким даром, својом глумачком и животном зрелошћу. Томе смо се сви дивили и сви смо га волели, ценили а онда је дошла опака болест која га је однела. Шта рећи, нема више Жарка, дубоко смо погођени, одласком и испраћамо те тужно јер имамо и болно сазнање о твом покушају искупљења које си чинио годинама. Испраћамо те са тугом и великом љубављу за тебе - подвукла је Цеца Бојковић.

Подсетимо, Лаушевићу је дијагностикован рак плућа, за шта јавност није знала, с којим је тумачио неколико улога. У октобру 2023. стање му се погоршало, те је примљен у болницу. Од последица болести преминуо је 15. новембра 2023.

Кремација и испраћај глумца биће у 14 сати на Новом гробљу.

Жарко Лаушевић је рођен на Цетињу 19. јануар 1960. године.  — Београд, 15. новембар 2023)

Био је један од хваљенијих и талентованијих млађих глумаца у Југославији. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Био је члан Југословенског драмског позоришта, где је остварио улоге у великом броју представа. На филму је дебитовао 1982. године, улогом у филму Прогон. Исте године остварио је значајне улоге у филмовима Савамала и Директан пренос.

Врло брзо је добио једну од главних улога у ТВ серији Сиви дом (1984), која му је донела велику популарност. Након тога, играо је улоге у више од двадесет филмова и телевизијских серија, међу којима су: Шмекер (1985), Свечана обавеза (ТВ) (1986), Догодило се на данашњи дан (1987), Официр с ружом (1987), Браћа по матери (1988), Бој на Косову (1989), Оригинал фалсификата (1991), Боље од бекства (1993), Кажи зашто ме остави (1993), Нож (1999).

Године 1993. починио је двоструко убиство бранећи свог старијег брата после чега је осуђен на четири године затвора. После одслужења казне живео је у Сједињеним Америчким Државама све до 2012, када се као помилован грађанин вратио у Србију.

Године 2011, када је био правно помилован, објавио је књигу Година прође, дан никад. Септембра 2013. из штампе је изашла друга књига. Маја 2022. објавио је књигу Падре, идиоте.

Преминуо је 15. новембра 2023. године у Београду у 64. години.