Не баш тако давне 1967. године, државе као што су Египат, Сирија, Јордан и Либан су покренуле инвазију на Израел. Можда им се учинило да ће ово бити лак залогај, међутим, уз америчку помоћ, они не смао да су успели да одбију нападе - већ и да заузму Синајско полуострво, источну обалу реке Јордан и Голанску висораван.
Голанска висораван
Голанска висораван је поред војног значаја, веома битна и због чињеница да њом протичу три највеће притоке реке Јордан - што је Израелу веома битно за снадбевање водом.
За следећу причу веома је битна ова последње наведена географска одредница, јер се сматра да она никада не би била освојена да није било Ели Коена - према мишљењу многих "највећег шпијуна Израела свих времена".
Ко је највећи од свих?
Наравно шпијун не би могао да буде то што јесте да се о њему зна пуно. Али пре него што је решио да буде то што је био, забележено је да је рођен 26. децембра 1924. године у Александрији у Египту.
Прочитајте још
Имао је само 25 година када су се његови родитељи и браћа преселили у Израел, али он је решио да остане у Египту. У наредним годинама биће редовно испитиван од стране тамошњих власти, иако тада никада нису успели да докажу умшаност у шпијунске активности, све док 1957. године није протеран заједно са другим Јеврејима из Египта.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Своје услуге је понудио израелским обавештајним службама, али они нису били толико вољни да га укључе у своје прве редове јер су тестови у агенцији приликом обуке показали да има висок ИQ и фотографско памћње, али и да и поред свог скромног изгледа себи придаје много важности, као и да је склон неопотребном преузимању ризика.
Зато је снове о великим делима и шпијунским акцијама препуним обрта, заменила канцеларија и миран породични живот.
Бар до 1960. године
Када је служба решила да контакира 1960. године, он је прву понуду одбио. Међутим, како је убрзо остао без посла, а Мосад због узавреле ситуације на граници са Сиријом решио да покуша још једном, јер им се чинио интересантним због својих оријнеталних црта лица, али и знања арапког, енглеског и француског језика - брзо су дошли до договора и кренула је његова обука.
Ово је између осталог подразумевало усавршавање сиријског дијалекта, али и све оно што је подразумевао његов лажан идентитет Камал Амин Та'абета, рођеног у Либану, од родитеља сиријских муслимана. Према његовој измишљеној биографији, 1948. године, породица се преселила у Аргентину где је створила успешан бизнис, али он сада напокон жели да се врати у земљу одакле његова породица потиче.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Стога је почетком 1961. године послат у Буенос Ајрес, како би створио лажну слику и контакте као сиријски емигрант. Убрзо је међу сиријском заједницом постао добро познат као великодушан бизнисмен, који воли ноћни живот, па самим тим и стекао бројне пријатеље међу политичарима, дипломатама и војним званичницима који су радили у амбасади. Тако је уследио и позив за посету Дамаску.
Коен је стигао у Дамаск у фебруару 1962. године, где је одмах почео да успоставља контакте са руководством странек Баас, што је укључивало и сиријског војног аташеа у Аргентини, генерала Амина ал-Хафиза. Наставио је друштвени живот, организовао бројне журке у свом дому и глумио опијеност, док је политчки врх Сирије пажљиво слушао.
Како је његова полпуларност расла, стекао је и репутацију најтраженијег нежење у сиријској престоници. А он, заједно са Мосадом се није противио овој идеји и решио је да пронађе лепотице из најутицајнијих породица, које би му у случају кризе или разоткривања идентитета можда помогле да побегне назад својој законитој жени и њиховој малолетној деци.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Међутим, ништа од овога није могуће док не доврши задатак због ког је и дошао ту: извештавање о сиријском пројекту преусмеравања вода из реке Јордан. Он је приликом једне посете локацији која је била доступна само највишим званичницима, сазнао да се канал копа дуж целе Голанске висоравни и о свему детлајно обавестио власти Израела. У извештају се сетио позиције сваког сиријског топа, рова или тенковске замке. Они су пак, реаговали тако што је ваздухопловство бомбардовало опрему потребну за пројекат почетком 1964. године.
Чак је приликом једног разговора са сиријским официрима предложио да утврђења замаскирају одређеном врстом дрвећа, како би Израелцима деловали непрепознатљиво, а војсци Сирије додатно пружила хлад. Сиријци су то са одушевљењем прихватили, незнајући да Израелцима заправо откривају положаје.
Амин ал-Хафиз постаје премијер
Међутим, како га новоизабрани командант сиријске обавештајне службе Ахмед Суедани није волео и није му веровао, Ели је изразио страх и затражио од Израела да оконча свој задатак. Власти су га тада, 1964. године, замолиле да се још једном врати и доврши посао. Послушао их је, али је по повратку био неопрезнији него раније. Шифроване поруке је одашиљао свако вече у исто време, што је олакшало посао онима који су по улицама Дамаска хватали непознате сигнале.
Ово га је коштало живота, 24. јануара 1965. године, када су совијтски обавештајци утврдили да поверљиве информације цуре из његовог дома и одмах обавестили своје сиријске колеге. Вођа хапшења је био пуковник Ахмед Суедани, који је омраженог Елија ухватио усред шифрованог разговора. Суочен са безизлазном ситуацијом, могао је само да се преда.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Након суђења, обешен је 18. маја 1965. године, пред камерама које су све уживо преносиле на сиријској националној телевизији. Његово тело никада није предато породици, али он у Израелу никада није заобрављен.
О животу овог сјајног агента снимљена је Нетфликсова серија "Шпијун", а главну улогу тумачи Саша Барон Коен. Радња се одвија у годинама које су довеле до Шестодневног рата између Израела и Сирије 1967. Прати Коенову прошлост у Египту када је војска одбијена, до његове инфилтрације у сиријско Министарство одбране. Он преузима идентитет Камела Амина Табета и успоставља се у сиријском високом друштву. Након што се спријатељио са људима који би на крају заузели Сирију, Коен је именован за заменика министра одбране земље и постаје близак повереник будућег председника Амина ал-Хафиза.
БОНУС ВИДЕО:
