Краљевска шведска академија наука одлучила је да додели Нобелову награду за физику 2023. Пјеру Агостинију, Ференцу Краузу и Ани Л’Улије „за експерименталне методе које генеришу атосекундне импулсе светлости за проучавање динамике електрона у материји“.

Три добитника Нобелове награде за физику 2023. одликују се својим експериментима, који су човечанству дали нове алате за истраживање света електрона унутар атома и молекула. Они су демонстрирали начин стварања изузетно кратких импулса светлости који се могу користити за мерење брзих процеса у којима се електрони крећу или мењају енергију.

 

 

- Лауреати за физику за 2023. Пјер Агостини, Ференц Краус и Ан Л'Улије су креирали бљескове светлости који су довољно кратки да направе снимке изузетно брзих кретања електрона. Л'Улије је открила нови ефекат интеракције ласерске светлости са атомима у гасу. Агостини и Краус су показали да се овај ефекат може користити за стварање краћих импулса светлости него што је то раније било могуће - рекли су из шведске Академије науке.

До данас је додељено је 116 Нобелових награда за физику од 1901.

Само по једном лауреату додељено је 47 награда за физику.

 

 

Награду за физику до сада су добиле 4 жене: Марија Кири 1903, Марија Геперт-Мајер 1963, Дона Стрикланд 2018 и Андреа Гез 2020.

Дон Бардин је два пута награђен Нобеловом медаљом за физику.

Лоренс Брег је најмлађи лауреат, имао је 25 година када је заједно са оцем добио награду за физику 1915.

Најстарији лауреат је Артур Ашкин, који је са 96 година награђен.

(Блиц)

БОНУС ВИДЕО: