У ноћи између 30. и 31. јула 1993. године, глумац Жарко Лаушевић је у подгоричком кафићу "Епл" убио Драгора Пејовића (20) и Радована Вучинића (19) и ранио Андрију Кажића.

Лаушевић је, после више изречених пресуда које су укидане пред Врховним судом Црне Горе, 2001. године правоснажно осуђен на максималну казну затвора од 13 година, због прекорачења нужне одбране у обрачуну.

Помиловао га је председник Србије Борис Тадић 2011. године, на основу билатералног споразума између Србије и Црне Горе који предвиђа да осуђени издржава казну у земљи чији је држављанин.

Лаушевића је, да подсетимо, пред црногорским судовима бранио један од најпознатијих адвоката са ових простора - Тома Фила.

Фото: Н. Скендерија, Н. Фифић, репринт Новости

 

Фото: репринт Новости

 

ВРЛО БРЗО СЕ СИТУАЦИЈА ОТРГЛА КОНТРОЛИ

На једном предавању на Правном факултету у Београду, пре више година, Фила је тадашњим студентима описао своје виђење тог суђења.

Суђење у Црној Гори, испричао је Фила, било је под утицајем "мале средине", а ситуација се, како је оценио, врло брзо отргла контроли.

Да су се сви придржавали Његошеве "Зло чинити од зла бранећи се, ту злочинства нема никаквог", како је рекао Фила, поступак не би трајао толико дуго.

"Али врло брзо ситуација се отргла контроли. Од ширења лажи, намештања доказа, лоше урађеног записника, да би се кроз локалне медије створио утисак да се ради о силеџији Жарку Лаушевићу и његовом старијем брату", рекао је адвокат.

Као пример, Фила је навео прикривање рупа од метака у подгоричком кафићу "Епл", у којем је Лаушевић, јула 1993. године, убио Драгора Пејовића и Радована Вучинића и ранио Андрију Кажића.

Фото: Фото: Архива Новости/В. Данилов/Репринт Вечерње Новости

 

То је учињено да би се показало силеџијство Жарка Лаушевића, јер је, према првој, неистинитој, верзији пласираној у јавности, Лаушевић, након што је убио двојицу и ранио једног, изашао испред кафане, испалио још два-три метка и питао има ли још кога да убије.

"Како пиштољ има девет метака, а свих девет је испаљено унутра и свих девет чаура пронађено у кафани, то је прва ствар коју смо утврдили као лажну", рекао је тада Фила.

Онда је, каже Фила, кроз правосудне органе и политику почела прича о нужној одбрани.

"Каква нужна одбрана, кад ови нису имали ни пенкалу, а Лаушевић потегао пиштољ", каже Фила.

Ни тужилац у тој фази истраге, рекао је Фила, није смео да крене на прекорачење нужне одбране јер би "био линчован у том моменту".

Фото: репринт ТВ Новости/Н. Скендерија

 

Говорећи о помиловању које је уследило годинама касније, Фила је рекао да је Тадић помиловао Лаушевића уз прећутну сагласност Црне Горе, јер нису реаговали и нису расписали потерницу за Лаушевићем.

ОПРОСТИО САМ ЖАРКУ

Подгоричанин Андрија Кажић, кога је Жарко Лаушевић тешко ранио те когне ноћи изјавио је 2009. године за један дневни лист да је опростио славном глумцу.

Андрија је рекао да је трагедија, у којој је изгубио другове Драгора Пејовића и Радована Вучинића и био повређен са два хица у десну ногу и тестисе, за њега сада далека прошлост.

"То што се одиграло ускоро ће доживети пунолетство. Живот иде даље и на срећу ја данас имам своју срећу. Имам посао, а пре свега имам два сина, што је најбитније, јер се после несреће полемисало да нећу моћи да имам децу будући да сам био рањен у тестисе. Далеко је теже онима који су изгубили децу. Са Пејовићима нисам у контакту, а Вучинићи су ми комшије и знам да и они данас имају своје животе. Њима јесте остала огромна бол за изгубљеним сином, али све то постепено иде у заборав. Такав је живот", рекао је Кажић тада.

Он је том приликом рекао да не жели да се враћа на догађај, посебно у разговору за новине и напомиње да много тога дешавало од трауматичних последњих дана јула 1993. године, и да је о Жарку повремено сазнавао нове вести.

"У овом моменту сам му фактички опростио. Најпрецизније што могу да кажем је да сам равнодушан што се тиче Жарка Лаушевића", рекао је Андрија, и напоменуо да је Лаушевића као глумца радо гледао.

"Гледајући га као глумца могу да кажем сам изузетно ценио оно што је радио и да сам га волео као уметника" закључио је Андрија, у једном од ретких обраћања за медије.

Фото: Г. Марковић, репринт Вечерње новости

 

СИН МИ ЈЕ ПОГИНУО, КАКО ЋУ РЕАГОВАТИ...

Чланови породица погинулих били су огорчени на вест да је Лаушевић помилован.

Илинка Вучинић, мајка убијеног Радована Вучинића, једва је тада смогла снаге да каже:

"Тек ми је син дошао из војске. Био је на ратишту... Отишао ми је 1991. у војску а 1993. ми је дошао. И те 1993. ми је погинуо... И како да реагујем, како ћу да реагујем... Не могу".

С друге стране, те 2011. године огласио се и брат убијеног Драгора Пејовића, Небојша Пејовић, који је за Вијести рекао:

"Ипак је одузео два људска живота. Мог брата и покјног друга његовог Радована Вучинића... Ово је стварно тужно и трагично да је у једној држави осуђен а да му друга држава даје помиловање".

Фото: Репринт Вечерње Новости/А. Станковић

 

Сестра убијеног Радована Вучинића, Маја Вукчевић написала је песму у којој наводи како је Лаушевићева књига "Година прође, дан никад" утицала на њу.

"До знања воде спиралне степенице, Пламен ће једном појести све, Умријеће чак и сјећање. Цијелог живота си се спремао за то, одлучно учини последње кораке. Зато узми перо у руке Велики Човјече

Доврши и ту последњу страну

Дошло време да се склопе корице.

Фото: Н. Фифић/Репринт Борба/Архива Новости

 

Збаци окове што си годинама ломио, лези и затвори очи пред задње буђење.

А нама остави да оплакујемо све оне које си грешком прецртао јер се нијеси кајао и нијеси се освртао."

Лаушевић није снимао нити играо у позоришту више од 15 година а онда се на мале екране вратио у филмском остварењу "Смрдљива бајка", потом у серији "Сенке над Балканом".

(Курир)

БОНУС ВИДЕО:

НАЈУПЕЧАТЉИВИЈИ МОМЕНТИ: Тхе Бест Офф издање "Са звездама на ти"

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".