- Рекао ми је: “Бићу добро. Ишколоваћу своју браћу. Направићу ти кућу. Нећеш бити гладан. Само се моли за мене” – пренео је Первез речи свог сина Мухамеда Абузара.

Његов син био је на рибарском броду који се преврнуо у Медитерану прошлог месеца и потонуо са стотинама путника. Брод је превозио око 750 пакистанских, сиријских, египатских и палестинских избеглица и миграната. Свега 104 људи је спасено, а Мухамедово тело до сада није нађено.

Ахтар живи у трошној, једнособној кући у селу у источном округу Пакистана Гуџрат. Возач је школског аутобуса који зарађује мање од 90 долара месечно и морао је да прода своју кућу да плати кријумчарима пут за Мухамеда. Сада је остао са још троје деце у нацији која се бори са економском кризом. Може да им приушти дневно само векну хлеба. Мучи се да плати рачун за струју од 18 долара. Нема ни новца за бригу о најмлађем сину, који је везан за кревет.

Али, трпео би и више од тога кад би то могло да му врати Мухамеда, пише ЦНН.

- Ако га ико доведе назад, бићемо им робови – рекао је Ахтар.

"Убедили су нас да ће зарадити за 10 кућа"
Мухамед је ишао стопама осталих дечака из околних села, који су успешно прешли опасан пут до Европе и слали кући помоћ. Породица је ступила у контакт са агентом шверцера у оближњем граду, који их је уверио да је пут вредан ризика и трошкова од 9.300 долара.

- Рекли смо му да не можемо то да приуштимо. Али, рекао нам је да продамо кућу ако је имамо и да ћемо за годину дана имати 10 кућа колико ће зарадити. Убедио је и нас и нашу децу – прича Ахтар.

Почетком маја је Мухамед са ујаком и групицом тинејџера напустио село. Шверцери су организовали лет од Карачија до Дубаја а потом до Египта и Либије. Од аеродрома у Триполију довезли су се до Тобрука где су чекали месец дана у кампу пуном других миграната и избеглица на путу до Европе, испуњеном сталним ризицима од хапшења, злостављања, киднаповања пре него што уопште кроче на брод преко Медитерана.

Последњи позив

Дан пре поласка за Италију, коначну дестинацију, Мухамед је послао снимак свом брату са инвалидитетом да га насмеје плазећи се испред камере, а последњи позив упутио је увече 8. јуна.

- Био је срећан што говори са мајком и млађим братом – рекао је отац.

 

 

Следећег јутра Ахтар је примио две поруке.

“Тата, трпају нас у контејнер и одводе нас”, рекао је његов син у једној, док је у другој навео да је на броду “Адријана” који може да понесе 100 људи. Али, уместо тога било их је 750, од чега скоро половина из Пакистана.

- Након тога више није било контакта – рекао је Ахтар.

Паклена пловидба: Туче око хране и воде, путници падали у несвест и умирали
Више од 600 људи утопило се 14. јуна у потенцијално најсмртоноснијем бродолому са мигрантима. Међу преживелима је било 12 Пакистанаца, али Мухамед није био међу њима. Пакистнаски министар унутрашњих послова Рана Санола рекао је прошлог месеца да је у несрећи страдало 350 Пакистанаца и да су повраћена 193 ДНК узорка.

Док су се грчке власти суочиле са критикама у вези реаговања на несрећу, а неугодна питања постављена су око ставова европских земаља према мигрантима, Мухамедовој породици је свеједно.

- За нас су живот и пакао једно те исто. Жудимо да чујемо његов глас. Ако ме ико пита, рећи ћу им да је боље умрети од глади од овог – рекао је Ахтар.

ЦНН наводи да сведочанства преживелих описују хаос и очај који су настали кад је брод потонуо. Преживели и њихови рођаци раније су испричали да су се услови на пренатрпаном пловилу брзо погоршали након што је кренуо из Либије за Италију. Остали су без воде и почели да пију воду из ускладиштених флаша у које су људи уринирали, како су навели.

Било је туча око хране и воде, путници су се онесвешћивали и чак умирали, рекли су преживели. Они су ЦНН-у у Грчкој рекли да је брод био крцат и да су људи били распоређени на три палубе. Најгоре је било на најнижој где им је било немогуће да се крећу.

Због сиромаштва крећу опасним рутама до Европе
Сваке године десетине хиљада људи беже од рата, прогона, климатских промена и сиромаштва опасним рутама до Европе. Медитеран је кључна рута за мигранте и избеглице са Блиског истока, Азије и из Африке.

Пакистан, нација са око 220 милиона становника, налази се у јеку своје најгоре економске кризе за више деценија. Радних места је мало, инфлација расте а основне намирнице и гориво су све скупљи. Број Пакистанаца који се одлуче на рискантан пут до Европе у потрази за бољим животом повећао се од прошле године, а Италија им је главна дестинација. Док прошле године Пакистанци нису били ни међу првих 10 нација које долазе у Европу, ове године су пети, према центру за мешовите миграције.

За екстремно сиромашне породице, син или рођак у Европи могао би да буде пресудан за њихов опстанак. Упркос несрећама и ризицима, многи и даље чекају да се укрцају на чамце преко Медитерана, а међу њима је и 20-годишњи син Квајуме Биби из Бандалија у Кашмиру.

Већ је требало да се укрца али су га шверцери склонили због пренатрпаног простора па сада чека следећи брод до Европе.

- Тражила сам од њега да се врати кући али он неће. Жели да иде у Европу као и други дечаци из нашег села. Молим се да успе – рекла је мајка.