Видовдан је један од највећих српских празника који није проистекао из поштовања према Светом мученику Виту (Виду) већ због тога што се на дан помена овог светитеља одиграо Косовски бој - српска трагедија, мит и завет.
Свети Вит кога данас празнује СПЦ, по хагиографским и иконографским изворима и једном запису из 7. века, био је син угледног сенатора са Сицилије. Још у раном детињству је због снажне вере у Христа стекао исцелитељску моћ, вођен анђелима који су му се јављали. Његов отац Иласије, на разне начине је покушавао да одврати сина од хришћанства и није одустао ни када му је Вит чудесно повратио вид.,
Очевом науму да га убије, Вит је Божјом вољом успео да побегне у Луканију са својим васпитачем Модестом и дадиљом Крискентијом, који су били хришћани.
После неког времена нечисти дух је обузео сина цара Диоклецијана и запретио да неће напустити дечака док у Рим не дође Вит Луканијски. Вит бива пронађен и доведен у престоницу где је исцелио царевића, али како није желео да принесе жртву паганским боговима, њена и његове пратиоце подвргнуте мучењу. У најстрашнијим мукама јави им се анђео и чудесно их однесе у Луканију. Вит се помоли Господу да прими душе троје састраника и молба му би услишена. Три дана касније, угледној хришћанки Флоренцији Вит се јавио, она је пронашла њихова тела и сахранила их у месту Маријанус.
Светог Вита Срби су поштовали у средњем веку, а један од најстаријих доказа је његово помињање заједно са Модестом и Крескентијом у "месецослову" Мирослављевог јеванђеља које је написано крајем 12. века за кнеза Мирослава, Немањиног брата.
Прочитајте још
Свети Вит се помиње и у српским хагиографским изворима који су настали по стварању аутокефалне Српске цркве.
Служба Свветом Виту појављује се у два српска минеја из времена краља Милутина који се чувају у руским рукописаним збиркама. Вероватно и такозвано Дечанско четверојеванђеље, у коме се такође у месецослову помиње Вит, потиче из Милутиновог времена, које је руски конзул Гиљфердинг 1857. године на пропутовању кроз стару Србију однео из Дечана у Санкт Петербург.
У Захумљу се налазило у саставу српске државе до владавине краља Стефана Дечанског, црква Светог Вита налазила се у Дријевима, средњевековном тргу на Неретви.
У светоарханђелској повељи цара Душана издатој 1347./1348. године, помиње се црква Светог Вита код села Купелника, метоха царске задужбине у Доњем Пилоту које се према неким изворима налазило западно од Душанове прстонице - Призрена.
О поштовању Светог Вита говоре и средњевековне представе на фрескама, једна од најстаријих представа налази се у Пећкој Патријаршији у цркви Богородице Одигитрије, која је настала око 1335. године у делу где се налази кивот ктитора, архиепископа Данила Другог, насликан са најпошотованијим светим врачима (лекарима) светим Козмом, Дамјаном, Пантелејмоном и Јермолајем.
Верује се да је Свети Вит био насликан у Велућу, неколико година пре Косовског боја, затим у цркви Св Ђорђа у Старом Нагоричану. Култ Св Вита почиње да слаби почетком 15. века, јер се у српским типицима и минејима за 15, односно 28. јун, на дан Светог Вита појављује ПАМЈАТ - у спомен погибије Светог кнеза Лазара у Косовском боју, која је допринела да се има Св Мученика Вита у српском народу не заборави.
(Ало)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
