Каријеру је започео у КК Јединству из Бијелог Поља. У својој каријери играо је за Будућност, Југопластику, Ђирону, Лимож Фрајбург. Почетком 1980-их година, био је капитен Будућности. Такође је са великим успехом наступао у дресу Југопластике.

Занимљиво је да када се помене име и презиме овог славног црногорског стручњака, јавност одма помисли на његове тренерске успехе, међутим као играч је био можда чак и успешнији - освојио је значајније титуле (две Евролиге) иако укупно ипак има више трофеја као стратег.

 

 

 

Као капитен славне Југопластике освојио је два узастопна насловка европског првака, данашње Евролиге (1989. и 1990), три наслова југословенског првака и куп. У Сезонама 1982/83, 1983/84. и 1987/88. предводио је листу најбољих стрелаца у југословенском првенству.

Као тренер је шести по броју остварених победа у Евролиги, али нема ни једну освојену титулу у поменутом такмичењу иако је играо два финала.

Са Црвеном звездом је понео титулу Кошаркашке лиге Србије и освојио је Куп Радивоја Кораћа.

Освајао је четири пута куп Шпаније, три са Басконијом и један са Барселоном, један супер куп и три пута шпанско првенство такође са Басконијом, као и куп Грчке са Панатанаикосом.

 

 

Са Лиможом је освојио по једном Куп Радивоја Кораћа, Француски куп и првенство, и са Швајцарским Фрајбургом по једном куп и првенство.

БОНУС ВИДЕО:

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".